Стимулишите рад мозга: Вјежбе за боље памћење
Бистрину мозга могу да очувају свакодневне вјежбе за развијање интелигенције и меморије. Препоручује се играње друштвених игара, попут шаха, судокуа, карата, домина, а добар ментални тренинг је и рјешавање укрштених ријечи. И физичка активност, свјеж ваздух и здрава храна, такође, позитивно утичу на побољшање памћења.
Стручњаци савјетују да се на свјежем ваздуху свакодневно борави најмање 40 минута, јер ће се тако повећати концентрација кисеоника у организму, који је и најважнија "храна за мозак". За физичку активност треба издвојити око 45 минута свакога дана. Жустар ход који благо убрзава пулс и стимулише крвоток, једна је од физичких активности која доприноси бољем памћењу.
Још бољи је тзв. неуробик који обједињује систем вјежби за подстицање менталних способности, а направили су га Американаци Лоренс Кац и Менинг Рубин. Главни задаци су стимулација рада мозга и очување добре меморије. Вјежбе могу да раде сви узрасти, од седам до 107 година. Дјеца да би тренирала пажњу и навикавала се на усвајање нових садржаја, а одрасли да би били ментално активни и да би спријечили деменцију.
Предложене вјежбе су једноставне, али изузетно ефикасне. Не захтијевају много времена, новца, ни додатне припреме. Могу да се раде било гдје и било када, у кући, парку, превозу, на послу. Чак и док једете, или се туширате, можете да искористите вријеме да изоштрите вијуге.
Вјежба 1.
Пробајте да ходајте по стану жмурећи. Обавезно испружите руке испред, да бисте избјегли повређивање. То је одлична вјежба за концентрацију.
Вјежба 2.
Ако сте дешњак, покушајте да обављате уобичајене активности по кући лијевом руком, и обрнуто. Рецимо, када перете зубе, четкицу држите у супротној руци од оне којом пишете.
Вјежба 3.
Немојте да идете на посао или у продавницу увијек истим путем. Чешће мијењајте маршруту којом пролазите, јер ћете тако омогућити чулима да упијају нове информације. На тај начин ћете јачати и мозак, али и мишиће на ногама.
Вјежба 4.
Упалите телевизор и потпуно га утишајте. Покушајате по мимици, изразима лица и осталим призорима које видите на екрану да откријете о чему разговарају учесници емисије.
Вјежба 5.
Ако волите да читате модне магазине, за промјену купите неки који се бави економијом, или прочитајте чланак о животињама. Промијените с времена на вријеме фокус, изоштрићете тако своју пажњу, али се немојте одрећи својих интересовања.
Вјежба 6.
Покушајте да промените животни темпо. Ако сте спори, поставите себи задатак да се убрзате, а ако сте жустри, радите натенане. Промена природног темпа одличан је тренинг за концентрацију.
Вјежба 7.
Испланирајте викенде, али да сваки буде потпуно другачији од претходног. Једном посетите знаменитости у граду, сљедећи пут отиђите на излет у природу. Изаберите неку позоришну представу, а сљедеће недјеље крените у биоскоп или на концерт.
Вјежба 8.
Причајте анегдоте, вицеве и шале, то је веома корисна ментална активност. Хумор развија креативност и умне способности.