X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
30/11/2015 |  13:41 ⇒ 13:59 | Извор: РТС

Рудар Илија прославио 102. рођендан и 51 годину у пензији

Пензионисани рудар Илија Чоловић из Јелашнице код Нишке Бање који је напунио 102 године један је од најстаријих житеља Србије.
Рудар Илија - Фото: РТРС
Рудар ИлијаФото: РТРС

Он је 102. рођендан прославио 19. новембра. Илија Чоловић је и један од пензионера са најдужим пензиским стажом од оснивања пензионог фонда у Србији јер је у пензији 51 годину.

Поријеклом из Далмације, пензију је стекао радећи у рудницима широм некадашње Југославије - у Ибарским рудницима, Трепчи, Копаонику, Јелашића броду и у Јелашници, гдје и данас живи. У рударско окно сишао је када му је било 18 година, по узору на оца и петоро старије браће.

Чоловић је доброг здравља, а посљедњи пут био је код љекара прије четири године када је оперисао слијепо цријево.

„Не идем код љекара и не пијем никакве љекове. Зашто бих их пио кад сам здрав? Рукама могу све да радим као младић од 20 година. Једино што ме у посљедње вријеме мучи је вртоглавица која ми се повремено јавља“, рекао је времешни рудар.

Илија Чоловић живи сам пошто му је овог прољећа, у 89. години умрла супруга Смиља. Не жали се на самоћу, јер га, како наводи, често обилазе син и ћерка, као и унуци и праунуци.

„Задовољан сам животом. Дјеца, унуци и праунуци ме поштују, цијене. Они живе у Нишу, али ме стално посјећују и обезбјеђују ми све што треба од намирница. Са комшијама такође лијепо живим, видимо се, попричамо“, додао је он.

Деда Илија, како га сви у Јелашници зову, радо се присјећа свих значајних догађаја у свом животу, а најрадије прича о служењу војске у касарни „Краљ Петар“ у Цељу 1934. године.

„Пријавио сам се да будем граничар и послали су ме у Словенију. Таман сам се јавио у касарну, убили су краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Чуо сам то од двојице наредника који су се дошаптавали у ходнику“, присјећа се Илија.

По завршетку војног рока наставио је да се бави рударским послом.

„Прије рата ниси смио ни да питаш за плату или да се побуниш због лоших услова. У Ибарским рудницима су се моје колеге побуниле због малих плата, а због тога су газде цијелу смјену закључале у окну. Држали су их испод земље десет дана без хране и воде. Када су их пустили напоље сви су били полумртви“, испричао је Илија Чоловић.

Рударски посао довео га је по завршетку Другог свјетског рата у рудник мрког угља у Јелашници.

Навео је да се захваљујући колеги Далматинцу оженио Смиљом која је такође била из Далмације.

Кућа у Рударској колонији у Јелашници у којој је започео заједнички живот са 13 година млађом супругом и дан-данас је његов дом. Деда Илија наводи да су за негов дуг животни вијек и добро здравље и у позним годинама заслужни добри гени које је насљедио од мајке.

„Моја мајка је родила нас деветоро и умрла са 90 година а да никада болесна није била. Сва моја браћа и сестре који су личили на мајку доживјели су такође 90 година. Отац, браћа и сестре који су личили на оца, живјели су по 70 година“, рекао је Илија Чоловић.