latinica  ћирилица
03/12/2015 |  21:35 | Аутор: РТРС

Из ког града је ХИВ почео да се шири свијетом?

Оксфордски тим научника спровео је опсежно истраживање како би утврдио на који начин се одређени тип вируса ХИВ-а проширио планетом? Шта је тако посебно у вези с вирусом ХИВ-1 групе М?
Тестирање - Фото: илустрација
ТестирањеФото: илустрација

Јасно је због чега су вирус ХИВ-а и сида дјеловали тако збуњујуће на научнике када су се тек појавили. Од сиде су обољели млади и здрави људи јаких имуних система, који су брзо постајали слабашни, а чинило се да се вирус појавио ниоткуда.

Како је настао ХИВ? Гдје се прво појавио? Откуд овај вирус међу људима?

Како пише Б-Би-Си, највјероватније је да се вирус ХИВ-а најприје појавио међу афричким мајмунима, а забиљежено је да се у неколико случајева дијагностиковао и код људи, највјероватније због конзумације меса овог примата. Ову теорију потврђује и то што су поједини заражени вирусом ХИВ-а изузетно сличним ономе који носи чађави мангаби. Међутим, ХИВ који потиче од афричких мајмуна није постао глобални проблем.

Треба имати на уму да су људи сличнији безрепим мајмунима попут горила и шимпанзи. Међутим, чак и када се ХИВ преносио с ових врста на људе, није дошло до пандемије. Рецимо, ХИВ који потиче од безрепих мајмуна је ХИВ-1, а један од његових типова – ХИВ-1 групе О код људи је откривена на западу Африке, не и широм свијета.

Заправо, само један облик ХИВ-а је широко распрострањен у свијету. Ријеч је о вирусу ХИВ-1 групе М (мајор), који је дијагностикован у чак више од 90 посто случајева широм планете. То повлачи очигледно питање – шта је тако посебно у вези с овим типом вируса?

Истраживање чији су резултати објављени 2014. године даје помало неочекиван одговор – могуће да у вези с њим не постоји баш ништа посебно.

Он, наиме, није нарочито инфективан колико бисмо очекивали. Ријеч је навјероватније о томе да је овај тип “искористио прилику“ да се прошири.

“До тако рапидног ширења су довели прије еколошки него еволуцијски фактори“, објашњава Нуно Фарија с Универзитета у Оксфорду.

Фарија и његове колеге су осмислили “породично стабло“ вируса ХИВ-а након што су анализирали различите низове генома око 800 људи заражених ХИВ-ом који живе на тлу централне Африке. Захваљујући техници упоређивања секвенцираних генома и бројања разлика међу њима, научници су успјели да дођу до одговора на питање када је живио посљедњи заједнички предак двију особа. Ријеч је о техници која се често употребљава, а њоме је, на примјер, утврђено да је посљедњи заједнички предак човјека и шимпанзе живео прије најмање седам милиона година.

“РНА вируси као што је ХИВ еволуирају око милион пута брже него људски ДНК“, објашњава Фарија, што значи да “молекуларни сат“ вируса ХИВ-а куца изузетно брзо. Штавише, Фарија и његов тим су закључили да се ХИВ развијао тако брзо да сви његови геноми потичу од истог претка, који је живио прије око само сто година.

Тим је, затим, наставио истраживање како би утврдио мјесто рађања пандемије, што није било тешко јер су чувани подаци о томе гдје је сваки од узорака узет. Тако је утврђено да је пандемија највјероватније почела у Киншаси, главном граду Демократске Републике Конго.

Фарија се потом окренуо историјским изворима, који су открили да је двадесетих година прошлог вијека Киншаса, тада Леополдвил и белгијска колонија, тек постала престоница и почела да привлачи пажњу младих и амбиозних становника овог дијела Африке. Међу њима се нашао и одређени број проститутки, па је вирус почео брзо да се шири популацијом. С обзиром на то да је Леополдвил био један од градова који су најбоље повезани с другим срединама, ширење се није зауставило у границама овог града.

Ипак, права “експлозија“ догодила се шездесетих година. Након што је Демократска Република Конго стекла независност, постала је веома привлачна незапосленим говорницима француског језика из свих крајева планете, а немали број радника у Киншасу је дошао с Хаитија. Када су се ови млади радници вратили на Хаити, са собом су на другу страну Атлантског океана, пише Би-Би-Си, донијели и ХИВ-1 група М.

Касније, с јачањем либералних ставова, нарочито када је ријеч о сексуалности, овај вирус је почео да се шири још брже.

“Нема разлога да вјерујемо да се неки други подтип не би овако брзо раширио у сличним еколошким околностима“, сматра Фарија.

Ипак, ту, нажалост, још увијек није крај ширењу вируса ХИВ-а.

извор: National Geographic