latinica  ћирилица
07/01/2016 |  17:10 | Аутор: ТАНЈУГ

"Депресивни смо за празнике јер тада сводимо рачуне"

Вјеровање је да у вријеме великих празника многи почну да пате од депресије, али београдски психијатар др. Дејан Лапчевић тврди да се депресија не добија у то вријеме, већ само долази до изражаја, јер се у то вријеме своде лични биланси.
Илустрација - Фото: flickr.com
ИлустрацијаФото: flickr.com

Стиче се утисак да грађани имају више проблема са депресијом у вријеме празника, али термин празнична депресија није сасвим тачан. Депресије нема више, већ је она за вријеме празника само видљивија, јер у то вријеме сводимо личне билансе“, рекао је Лапчевић.

У овом периоду, казао је он, размишљамо о томе шта смо остварили у току године, шта смо урадили добро, које смо жеље успјели да испунимо, шта је то што смо урадили лоше.

Онда наравно излазимо из редовног колосјека, па имамо времена да размишљамо ко су људи око нас, да ли су нам заиста пријатељи или нису, гдје су они сада, да ли су нам рођаци заиста рођаци или су рођаци на папиру. То су све ствари које депресију могу да учине видљивијом, а да код особа које нису депресивне изазову нека осјећања која су на први поглед парадоксална, рецимо тугу или незадовољство“, објашњава он.

Лапчевић каже да му се у овом периоду пацијенти најчешће обраћају због тога што постају свјеснији управо ових проблема и јер имају мало више времена за себе.

Најчешћи проблеми су заправо депресивност, анксиозност, док што се тиче неких других озбиљнијих душевних болести, оне су мање више константе“, навео је београдски психијатар.

У борби против депресије, како је рекао, инсистира на томе да је треба разликовати од туге и да се термин депресија сувише лако користи.

Знате, ако смо мало тужни и нерасположени онда кажемо депресивни смо, а депресивност је дијагноза. То је као кад бисте рекли, умјесто боли ме стомак, имам упалу слијепог цријева. Није ситно“, указао је он.

Када је ријеч о људима који заиста имају проблема са депресијом, савјетује да се јаве љекару, јер то је једини начин да се она држи под контролом или да се излијечи.

Осјећање туге или незадовољства, према његовим ријечима, могу да се избјегну ако правите реалне планове.

Пут у пакао је поплочан нереалним очекивањима, па кад год их имате бићете разочарани. А кад се то догоди онда ћете увијек имати неку врсту непријатне емоције, према томе, ако имамо реалне жеље и правимо реалне планове, онда нећемо имати проблема са тиме“, констатује Лапчевић.

Упитан да ли се данас грађани чешће обраћају професионалцима него раније, каже да је то тако код младих, јер су они схватили да је психијатар као и било који други љекар, те да психолошки проблем није знак слабости или питање добре или лоше воље.

Међутим, казао је он, и даље генерално постоји стигма или обиљеженост људи који се обрате за помоћ психијатру.

Требало би имати у виду да апсолутно не постоји ниједан сегмент живота гдје неко ко се разумије у психолошку медицину не може да нађе своје мјесто. Па чак и међу колегама које се баве тјелесном медицином има и те како простора за психијатра“, указао је др. Лапчевић.

То је образложио чињеницом да је психијатар добродошао свакоме ко се бави послом који захтијева напор, и који је стресан.

"Није психијатар неко ко је моћнији и паметнији од љекара друге специјалности, већ сваки посао који захтијева екстра напор, велики стрес временом доводи до трошења људи, до сагоријевања како се то каже. Зато мислим да је то нешто што никако не смије да се дозволи. Надам се да ће доћи вријеме када ће та стигма или обиљеженост људи који се обраћају психијатру бити све мања“, закључио је Лапчевић.