latinica  ћирилица
31/01/2016 |  18:42 ⇒ 18:52 | Аутор: Вечерње новости

АДХД: Алтернативна боља од пилула

Само у САД-у три милиона дјеце је на терапији АДХД синдрома (дефицита пажње и поремећаја хиперактивности). У Канади, их је пола милиона. У Европи, претпоставља се да око три одсто школске популације има дијагнозу АДХД, од чега барем 60 одсто редовно узима лијекове.
Таблете - Фото: РТРС
ТаблетеФото: РТРС

У Америци се за четири године број прописаних рецепата за лијекове у третману АДХД, повећао са 28 милиона на чак 39. Према досадашњем искуству, трендови у третману менталних поремећаја преливају се из Америке у Европу, тако да ће временом овај проценат сигурно да расте.

Ипак, научници су открили да "нема разлике између дјеце која су третирана лијековима и малишана који имају синдром, а никада нису лијечени". Овај закључак на основу обимне студије објавили су недавно у "Вашингтон посту".

Да ли, можда, неки алтернативни лијек, попут хомеопатског, може да да боље или барем исте резултате, а да се притом избјегне низ споредних ефеката лијека који се уобичајено користи у лијечењу хиперактивности? Ово су питања на која су истраживачи посљедњих година тражили одговор.

Хиперактивост и сродни поремећаји су најчешћи психолошки поремећаји код дјеце у Америци, а уобичајено се за њихово лијечење користи лијек "риталин", или како га другачије зову - витамин Р. "Риталин" је најпознатије име међу лијековима којима се третира АДХД. "Риталин" је, заправо, метилфенидат, снажан психостимуланс који спада у групу амфетамина.

Педесетих година у Америци се користио за третман благе депресије, нарколепсије и летаргије као посљедице апстиненцијалног синдрома наркомана. Тек шездесетих година прошлог вијека метилфенидат је преименован у "риталин", који је постао лијек избора за побољшање памћења старијег дијела популације и третман поремећаја понашања код дјеце. Будући да утиче на побољшање различитих симптома, многи љекари га сматрају идеалним лијеком, широког спектра дјеловања и примарним избором за третирање већине симптома широке дијагностичке категорије познате под именом АДХД.

Парадоксално, примјена "дроге" која изазива симптоме сличне онима које дјете има је основни принцип хомеопатије ("слично се лијечи сличним"). Једино што се у хомеопатији користи знатно мања количина супстанце него што се налази у традиционалном лијеку.

Иако "риталин" ублажава симптоме поремећаја у кратком року, научници су утврдили да овај лијек не даје дугорочна побољшања. Штавише, не постоји ниједна студија која може да разувјери родитеље да овај лијек не изазива штетне посљедице по здравље дјетета.

Најчешћи споредни ефекти лијечења АДХД су умор, анксиозност, тремор, главобоља, алергијска реакција, аритмија, повишен крвни притисак, смањен апетит... То су разлози због којих би, кажу истраживачи, љекари требало да узму у обзир и алтернативне методе лијечења овог поремећаја, а неке досадашње студије, објављене у неколико стручних и еминентних медицинских часописа, показале су да је хомеопатија један од алтернативних метода лијечења која је безбједнија. Рађено је мноштво сличних истраживања, и нису додуше сва показале да је хомеопатски третман бољи и ефикаснији од конвенционалног, па би додатна истраживања била неопходна.

Многобројне студије су, са друге стране показале и да конвенционално лијечење има веома добре краткорочне резултате. Питање које се поставља је: Како се хомеопатски третман пореди са класичним?

Швајцарска студија је укључила 115 дјеце (92 дјечака и 23 дјевојчице), просечног узраста осам година, и са дијагнозом АДД/АДХД. Дјеца су прво била на хомеопатском третману, а она код које овакво лијечење није имало ефекта, "пребачени" су на лијечење "риталином", и праћена су три мјесеца. Утврђено је да је 75 одсто дјеце добро реаговало на хомеопатске лијекове.

Ефекти су се рачунали према ЦГИ индексу, који је у дијагностици званично мјерило нивоа хиперактивности и поремећаја пажње. Пацијенти који су добро одреаговали на хомеопатску терапију имали су побољшање ЦГИ за 55 одсто, док су дјеца на "реталину" имала побољшање индекса за 48 одсто. Троје дјеце није уопште реаговало ни на један вид терапије. Научници су утврдили да је хомеопатија подједнако добра у лијечењу као и "риталин", али да нема споредних ефеката које "риталин" изазива.

Противници хомеопатије, међутим, тврде да је хомеопатија плацебо, јер ова студија није била контролисана плацебом, па се не зна да ли је побољшање дошло искључиво од хомеопатских препарата. У сваком случају, студија је показала да је 75 одсто дјеце са овим синдромом имало боље резултате послије хомеопатског третмана.