X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
08/02/2016 |  12:56 | Извор: vecernjenovosti

Бактерија је највише тамо гдје их не очекујемо

Већина хигијенских навика на јавним мјестима не може да нас заштити од микроба. Пиштољи на бензинским станицама су најпрљавије јавне површине, слиједе поштански сандучићи, држачи покретних степеница, дугмад на банкомату...
Бактерије - Фото: илустрација
БактеријеФото: илустрација

Ако носите антибактеријске марамице свуда са собом, убрусом се хватате за ручке у јавном тоалету и избјегавате јавни превоз, нећете се заштитити од вируса, бактерија и других микроба, тврде научници. Већина ових навика је малтене бескорисна, јер се најопасније бактерије преносе на сасвим други начин.

Чињеница је да се свуда око нас налазе милиони микроорганизама који могу да пренесу неке од сезонских болести, инфекције дисајних путева и цријевне заразе, али никад у потпуности не можемо да направимо баријеру и да се од њих заштитимо. Чак ни онда када окренемо главу док други кија.

Недавним истраживањем америчког Центра за контролу болести установљено је да су аутоматски пиштољи за истакање бензина на бензинским станицама најпрљавије јавне површине препуне разних бактерија и вируса. На њима је чак пронађен вирус грипа.

Сљедећи на листи су поштански сандучићи, држачи покретних степеница у шопинг-центрима и дугмад на банкомату. И у лифту се налази мноштво бактерија. Студија Универзитета у Аризони показала је да у лифту има 40 пута више бактерија него у јавном тоалету.

У потрази за штетним бактерија не морате да идете даље од свог радног мјеста. Прошлогодишње британско истраживање је показало да су многе тастатуре "богате" микробима, а неке на себи имају четири пута више штетних бактерија него даске за ве-це.

Истраживачи су покушали да објасне да су неке од најчешћих хигијенских навика које примјењујемо у том смислу недовољне, и да је најсигурнији начин одбране од вируса и бактерија што чешће прање руку сапуном и водом.

Микроби у тоалету

Чак и ако избјегавате руком да пустите воду из водокотлића или на бидеу, и даље ћете руком морати да отворите врата од тоалета. Јер, онај који је прије вас пустио воду, касније је дотакао и славину и кваку на вратима тоалета. Дакле, у једном тренутку ћете свакако доћи у контакт са микробима.

Кваке

Кваке у јавим тоалетима и јавном превозу су легло бактерија. Један научник, генетичар је надавно утврдио да је један додир ручке у јавном превозу исто као и да смо се руковали са 10.000 људи! Међутим, знатно опасније су бактерије које се преносе руковањем, јер се на њима могу наћи опасне бактерије попут ешерихије коли, док на дршкама на јавним мјестима обитавају знатно мање опасне бактерије и микроорганизми. Још ако се послије руковања обришете марамицом и вратите је у џеп или торбу, још више ризикујете да се потенцијалне бактерије нађу на новчанику, телефону, кључевима, које ћете касније сигурно да додирнете.

Антибактеријски гелови

Течности, марамице и гелови за дезинфекцију не могу да убију све живе микробе, тачније ништа више него сапун и вода. Норовирус, на примјер, патоген који се углавном преноси преко заражене хране и изазива дијареју, као и бактерија klostridijum dificile, која је још опаснија и може да доведе до смртоносног колитиса, имуни су на све антибактеријске препарате.

Задржавање даха

Мале су шансе да заустављањем удисања ваздуха док онај поред вас кија или кашље, спријечите вирусе и бактерије да се задрже на носу или устима. Бактерије се приликом кијања или кашљања избацују великом брзином у ваздух. Честице приликом кијања излећу брзином од 321 километар на час, док се при кашљању оне шире брзином од 80 километара на сат. То што сте затворили уста и задржали ваздух не значи да се оне неће залијепити на лице, а то је довољно да се честице касније нађу у организму.

Избјегавање јавног превоза

На свакој јавној површини се налази мноштво бактерија, и немогуће је да све ствари око себе држимо стерилним, јер, штавише, те бактерије нам требају за живот. Тим америчких генетичара испитивао је колико се бактерија налази у њујоршком метроу. Испоставило се да су изоловали више од 600 различитих врста микроба (већина су били непознати, али многи потпуно безопасни по здравље). Доказано је да је свакодневно излагање патогенима из околине (онима који се налазе на кожи, у цријевима, на тијелу животиња и инсеката) - пожељно, нарочито ако смо у контакту са њима од малих ногу, јер се тако ствара имунитет на њих у каснијем добу.

Колико су прљави јавни тоалети?

Лавабо

Лавабои су највећа легла бактерија и клица, дијелом захваљујући присуству воде јер се већина микроба најлакше задржава и размножава на влажним мјестима. На лавабоима у јавним тоалетима могу да се нађу фекалне бактерије и салмонела.

ВЦ шоља

Бактерије се на ВЦ шкољки задржавају приликом сваког пуштања воде, а неке од њих могу да опстану у спољној средини чак 17 дана. Иако се мисли да је ВЦ даска најпрљавије мјесто у тоалету, она је исувише сува да би се на њој размножавале бактерије.

Држачи течног сапуна

Држачи антибактеријских течности и сапуна су највише контаминирани фекалним бактеријама. Они који их користе свакодневно се излажу готово милиону различитих бактерија.

Ручка на водокотлићу

Ово је веома загађено мјесто јер већина људи пушта воду прије него што опере руке послије коришћења тоалета. Поготову у мушким тоалетима гдје многи ногом пуштају воду на бидеу.

Сушачи руку

Топао ваздух из ових уређаја још више разбацује бактерије, па на рукама оних који их користе може да се нађе двоструко више бактерија.

Папирни убруси

Брисање папиром послије прања руку смањује број микроорганизама за чак 75 одсто.

* Веће су шансе да се заразите у женском тоалету из два разлога:

- жене чешће доводе дјецу која доносе још више бактерија

- жене се дуже задржавају у тоалету и додирују више површина на којима се налазе бактерије.