Зашто су неки људи клаустрофобични?
Стручњаци болнице "Маунт Синај" клаустрофобију дефинишу као "анксиозни поремећај који се манифестује ирационалним страхом од малих простора. Људи који имају клаустрофобију се често осјећају скучено и као да се налазе у замци без излаза.
Када осјете да су ограничени у простору, људи који болују од клаустрофобије испољавају типичне симптоме напада панике попут знојења, кратког даха, хипервентилације и дрхтања, док неки људи имају екстремне реакције попут повраћања и несвјестице.
Шта је узрок клаустрофобије?
Постоје бројне теорије о узроку клаустрофобије, али преовладава мишљење да страх од затвореног простора настаје комбинацијом окружења и генетских фактора.
Уколико сте имали трауматично искуство у дјетињству (били сте закључани у неком простору или затворени неколико сати), ово присјећање на опасност (било стварну или имагинарну) може да кулминира у реакцију страха када се поново нађете у истој ситуацији.
Ово не мора да важи само за дјецу, јер се неки људи први пут суочавају са страхом од затвореног простора тек касније у току живота, а из истих разлога као и дјеца. У било ком периоду живота можете да се нађете у ситуацији да сте закључани или затворени у малом простору што ће можда ваш мозак повезати са страшном судбином и исходом. Клаустрофобија може да буде посљедица једног јединог догађаја или да се јави усљед понављања истих нелагодних ситуација.
На примјер, излагање само једној магнетној резонанци може да покрене клаустрофобију, док константно читање и праћење вијести о страшним причама људи који су, на примјер, били живи закопани може да има сличан ефекат.
Ова фобија, која настаје посматрањем, понекад се назива и посредним класичним условљавањем. Дјеца која су посматрала родитеље који пате од клаустрофобије могу да се суоче са овом фобијом иако раније нису показивали симптоме. Наравно, у овом случају дјеца могу да имају генетску предиспозицију за клаустрофобију.
Дакле, могуће је да постоји еволутивна компонента код клаустрофобије: изгледа да смо унапријед програмирани да препознамо и осјетимо страх у непријатељским окружењима и да на одређени начин одговоримо на њега.
Неуролози су открили мали дио у мозгу који обрађује меморију и емотивне одговоре попут страха и нагона за преживљавања и који се амигдала, а повезана је са клаустрофобијом. Доктор Фуми Хајано је проучавао пацијенте с нападима анксиозности и открио је да генерално имају малу амигдалу што води као томе да се понашају неуобичајено и да имају заједничке симптоме као и људи који имају нападе анксиозности.