Колико је сценарио филма "Повратник" истинит?
О Хјуу Гласу, ловцу на даброве, који је био инспирација за филм "Повратник", не зна се превише. Живео је почетком 19. вијека на америчком западу и он је заправо мање позната верзија славног војника, граничара и народног хероја Дејвија Крокета. Оно што се о Гласу зна углавном су претпоставке, пише Телеграф, а оно што је извјесно је да је био писмен, упркос томе што је у историји Америке оставио врло мало трага.
Једини сачувани документи су писма која је писао родитељима свог пријатеља трапера, након што је овај погинуо у борби с индијанским племеном Арикара. Хју Глас се спомиње и у извјештајима шефова његовог послодаваца у којима су навели да је Глас био веома вриједан радник, али да је био пргав и тежак за сарадњу.
Позната је и прича о нападу медвједа на Гласа, а то је уствари једино по чему је овај ловац остао упамћен. Ова прича је убрзо постала урбана легенда. Захваљујући адвокату из Портланда она се брзо преко медија проширила по цијелој Америци.
Џон Т. Колмен, професор на Универзитету Нотр Дам у Индијани, који је дуго истраживао Гласов животни пут, сумња у истинитост приче. Мушкарци су, каже Колмен, због живота у окрутној природи постали отпорнији и кршнији. Он истиче да су за људе баш то били прави Американци, снажни и борбени, за разлику од крхких Европљана.
Напад медвједа, за ког нису постојали свједоци, догодио се у љето 1823. године, пет мјесеци након што се Глас придружио ловцима на крзно у Јужној Дакоти. Прича каже да је у близини обале ријеке Мисури случајно налетио на медвједицу с младима. Уплашена медвједица је скочила на њега и нанијела му тешке повреде главе, врата и ногу. Трапери су чули Гласове позиве у помоћ, дотрчали и убили разјарену медвједицу. Гласове повреде су биле толико тешке да нико није мислио да ће преживјети.
Трапери су одлучили да га оставе заједно са двојицом колега Џоном Фицџералдом и најмлађим чланом Џимом Бриџерем како би били уз њега до смрти и организовали му сахрану. Након два дана бдења над Гласом, они су се уплашили да су остали отишли већ далеко, па су одлучили да напусте Гласа и препустити га судбини. Ископали су плитку рупу и смјетстили Гласа у њу. Он се у једном тренутку пробудио и схватио да су га оставили самог. С тешким ранама и надљудском снагом након шест недјеља је успио да дође до најближег извора воде.
Детаљи ове приче описани су у више наврата. Прво се спомињу у пјесми "Песма Хјуа Гласа" Џона Најхарда из 1915. године, затим у роману "Господар гризли" Фредерика Манфреда из 1954, па чак и у филму "Man“in the Wilderness" из 1970. са Ричардом Харисом у главној улози.
Легенда каже да је Глас током опоравка убијао и јео змије, а када се повратио из делиријума затекао је гризлија како му лиже ране. Наводно је препјешачио 320 километара да би пронашао људе које су га оставили како би им се осветио. У стварној верзији приче се наводи да је Глас стварно пронашао Фитзџералда и Бриџера, али им се није осветио, већ им је опростио.
У филму су мало заоштрили причу, па смо умјесто опроштаја ипак добили крваву освету, а тај детаљ је сценаристима задао највише муке.
У сваком случају, прича из филма "Повратник" је базирана на легенди, тако да није могуће тачно утврдити колико је сценарио близак стварним догађајима, али како је у питању умјетничко дјело, то и није толико важно.