X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
07/04/2016 |  13:55 | Извор: Б92

Да ли је плакање здраво?

Савјет "Исплачи се, биће ти лакше" смо чули много пута, али мало нас се запитало постоји ли медицинско објашњење које би поткријепило ову тврдњу.
Хотел у Токију нуди собе за плакање (Фото: Аlamy) -
Хотел у Токију нуди собе за плакање (Фото: Аlamy)

Након што церебрум региструје тугу, реагује ендокрини систем, који у окуларни дио главе испушта одређене хормоне који доводе до формирања суза. Како поједини стручњаци вјерују, у вријеме док су људи под стресом ове супстанце се нагомилавају, а плакањем се тијело ослобађа токсина и отпадних продуката, што их је навело на закључак да је пуштање суза веома корисно за здравље.

Међутим, има ли у њима и материја које ублажавају болове?

Занимљиво, неколицина истраживања у оквиру којих је анализиран састав базалних, рефлексних и емоционалних суза доказала су да се оне разликују.

Рефлексне сузе се углавном састоје од 98 одсто воде, а у емоционалним сузама се налазе бројне друге супстанце, у различитим концентрацијама. Једна од њих је пролактин, најпознатији по томе што има важну улогу у стварању млијека код дојиља. Ту су и адренокортикотропни хормони, који указују на висок ниво стреса. Још једна хемикалија која се може наћи у оваквим сузама је леуцин-енкефалин, неуротрансмитер који умањује бол и побољшава расположење.

Међутим, многи научници истичу да су истраживања у овој области вршена на малим узорцима и да треба спровести још испитивања прије него што се донесе коначан суд о томе јесу ли сузе које теку усљед снажних емотивних реакција заиста "љековите".

Емоционално плакање разликује од рефлексих суза, које се појављују када се око иритира неким спољашњим фактором као што је дим, лук или веома јак вјетар. За разлику од њих, базалне сузе око ствара како не би дошло до исушивања и садрже воду, хранљиве материје и чак антибактеријске компонентне.

Теорија да плач може да дјелује позитивно на људско тијело је у многим земљама општеприхваћена, па се, рецимо, у Јапану организују "клубови за плакање" у којима се катарза изазива тужним филмовима, телевизијским емисијама и књигама.