Најздравије кухиње свијета
У свијету са дијабетесом живи око 422 милиона људи, док се претпоставља да постоји и велики број обољелих код којих та болест још није откривена.
Док је дијабетес типа 1 аутоимуно, углавном наслијеђено стање, тип 2 је много чешћи и на њега утичу бројни фактори, попут гојазности и година.
Правилна исхрана зато може бити најбољи начин превенције дијабетеса типа 2. Због тога вам представљамо неке од најздравијих свјетских кухиња, које вас могу инспирисати да направите позитивне промјене у својој свакодневној исхрани.
Медитеранска. Ова исхрана богата је поврћем и воћем, интегралним житарицама, орашастим плодовима, рибом, млијечним производима, а маслиново уље је главни извор масноћа. Понекад укључује и по неку чашу црвеног вина.
Многе студије истичу користи од овакве исхране и повезују је са бољим здравственим стањем и смањењем ризика од многих болести, међу којима је и дијабетес типа 2.
Јапанска. Становништво Јапана има најдуже очекивано трајање живота на свијету. Недавна студија показала је да своју дуговјечност Јапанци дугују исхрани богатој поврћем, воћем, рибом и алгама.
Јапанска влада је 2005. објавила препоруке за становништво везане за исхрану, у којима се људи подстичу да уносе мање засићених масти и свих врста прерађевина.
Истраживања су показала да су испитаници који су пратили такве препоруке, имали 15 одсто мању стопу смртности и мање шансе да оболе од закрчења крвних судова.
Нордијска. Ражани хлеб, масна риба, локално сезонско воће, коренасто поврће и ферментисано млијеко традиционална су храна нордијских народа попут Швеђана, Данаца, Норвежана, Финаца и Исланђана.
Недавна студија објављена у "The American Journal of Clinical Nutrition“ показала је да је таква исхрана подједнако корисна као и медитеранска, као и да смањује запаљења у тијелу.
Западноафрички. Становништво Малија, Чада, Сенегала и Сјера Леонеа хране се изузетно здраво.
Истраживачи Универзитета у Кембриџу који су испитивали заступљеност воћа, поврћа, интегралних житарица, рибе и хране богате влакнима и омега 3 масним киселинама, открили су да становници западноафричких земаља уносе највише таквих намирница у односу на све друге становнике свијета.
Осим тога, становници Западне Африке једу много мање у односу на становнике Западних земаља, што значи да биљеже знатно мање обољелих од гојазности, али и дијабетеса типа 2.
Француска. Познати “француски парадокс“ одавно збуњује научнике. Како нација која уноси тако много намирница богатих засићених мастима има тако ниску стопу обољелих од срчаних болести и гојазности?
Једна студија је показала да је кључ у квантитету. Дакле, иако Французи једу кроасане, сиреве и меса, они једу мале порције.
Оно што повезује све ове типове исхране је то што су богате воћем и поврћем, као и махунаркама. Изузетно је важно правилно бирати извор масноћа и предност дати маслиновом уљу и незасићеним мастима, као и јести довољно рибе.