X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
29/05/2016 |  09:35 | Извор: Вечерње новости

И гљивице могу да покрену менталне болести

Амерички истраживачи открили су везу између инфекције изазване гљивицом кандидом и настанка шизофреније код мушкараца, и менталних проблема код жена.
Илустрација - Фото: flickr.com
ИлустрацијаФото: flickr.com

Амерички истраживачи открили су везу између инфекције изазване гљивицом кандидом и настанка шизофреније код мушкараца, и менталних проблема код жена. Студија коју су недавно спровели и објавили у часопису "Шизофренија" сугерише да гљивична инфекција може да има продужене, или касније посљедице на тијело и мозак.

Ова истраживања су у раној фази, па се не може са сигурношћу рећи да гљивичне инфекције изазивају менталне болести, али је сасвим поуздано пронађена веза између њих, која даље треба да се испитује.

"Рано је рећи да једна инфекција кандидом може да узрокује ментални проблем", рекао је др Емили Северанс, вођа истраживања из медицинске школе Џон Хопкинс универзитета. "Међутим, већина гљивичних инфекција мора да буде лијечена у раном стадијуму, а љекари би требало посебну пажњу да обрате код пацијената са већ постојећим менталним проблемима".

Гљивица кандида уобичајено се налази у људским цријевима. Али, она почиње да се размножава и буја у топлој, влажној средини, изазивајући свраб, црвенило, а карактеристично је и да се лако преноси на другога.

Ове инфекције се могу превенирати ако се једе мање шећера, избјегавају неоправдано прописани антибиотици и одржавањем хигијене, иако се и поред свих ових превентивних мјера, гљивичне инфекције јављају у великом броју. Готово 75 одсто одраслих жена у САД имало је барем једну вагиналну гљивичну инфекцију током живота, а гљивична инфекција уста и грла веома је честа код беба.

Тим научника тестирао је 808 особа, неке од њих су имале шизофренију или биполарни поремећај, а друге нису имале историју менталних болести. Затим су узели у обзир и друге факторе попут годишта, расе, социо-економског статуса, лијекова које пију... Пронашли су да 26 одсто мушкараца са шизофренијом има антитела на кандиду, што значи да су некада у животу били инфицирани овом гљивицом, у поређењу са само 14 одсто мушкараца у контролној групи који нису имали менталних проблема.

Иста веза није пронађена код жена, али су жене које су већ имале психичких проблема имале знатно лошију меморију уколико су раније боловале и од гљивичних инфекција.

"Иако не можемо да прецизирамо каква је то веза између инфекције кандидом и психолошког процеса у мозгу, наши подаци показују да су неки фактори повезани са гљивичном инфекцијом, што би надаље требало детаљније испитати", каже др Северанс.

Постоји, међутим, много ограничења ове студије - на примјер истраживачи нису успјели да елиминишу све спољне факторе који доводе, односно изазивају гљивичну инфекцију: дијету и тренутно стање имуног система. Научници, такође, нису могли да открију у ком периоду живота, и у ком дијелу тијела се јавила гљивична инфекција, као и колико често се јављала код испитаника који су учествовали у студији.

Али, ово је само први корак, тим научника ће сада да ради на откривању узрочне везе менталних болести и кандиде, а већ постоје и наговјештаји других истраживања како та веза у ствари функционише.

"Кандида је природна компонента људског микробиома, па размножавање гљивице и ширење инфекције у дигестивном тракту може да наруши оно што се у медицини зове осовина мозак - цријева", - објашњава др Северанс. "Ова неравнотежа утиче на абнормално функционисање имуног система који ремети процесе у мозгу, посебно везане за меморију".