latinica  ћирилица
19/06/2016 |  21:29 | Аутор: Вечерње новости

Стомачне тегобе кваре одмор

Инфекције: На промjену средине током љетовања многи реагују дијарејом. Проблем настаје усљед узимања неисправне воде за пиће, покварене хране, као и због појаве паразита у организму.
Илустрација (Foto: Thinkstock) -
Илустрација (Foto: Thinkstock)

ПУТОВАНјЕ на одмор многима могу да упропасте стомачне тегобе које могу да потрају и по неколико дана. Са променом средине долази до поремећаја добрих бактерија у цревима, па уместо сунчања на плажи многи већину времена током одмора проведу у тоалету.


Један од најчешћих симптома који се јавља већ првог дана одмора је дијареја. Она је врло често праћена повраћањем, а у неким случајевима и повишеном температуром. Професор др Никола Милинић ,начелник Гастроентерологије и хепатологије КБЦ "Бежанијска коса" (Србија), објашњава да узрочници пролива могу бити бактерије салмонела, шигела, као и поједини паразити.

- До дијареје могу да доведу и неисправна вода за пиће, покварена храна, која је често недовољно термички обрађена, неадекватна хигијена хране и руку - објашњава др Милинић. - У највећем броју случајева, међутим, у питању су поремећаји нашег микробиома када нам у цријева, путем хране и воде улазе други микроорганизми на које нисмо навикли, а који нормално живе у цријевима становника земље у коју смо допутовали. Зато је потребно неко вријеме да се на њих навикнемо, да бисмо касније и ми нормално подносили њихову воду и храну.

За лијечење стомачних тегоба, каже др Милинић, неопходно је пити пробиотике који помажу да се регулише цријевна флора. Како организам не би дехидрирао треба узимати што више течности, а у апотекама могу да се купе и многобројни лијекови који садрже електролите којима надокнађујемо изгубљену течност. Да бисмо избјегли нежељене тегобе, љекари савјетују да се пробиотици узимају и превентивно, неколико дана прије поласка на пут, јер се на тај начин обнављају добре бактерије које могу да спријече појаву дијареје.

- На одмору треба јести свјежу и лагану храну која није подложна брзом кварењу и која се брзо вари и не оптерећује организам - савјетује доктор Милинић. - У вријеме великих врућина метаболизам је спорији, па га не треба оптерећивати енергетски јаком храном. Исхрана би требало да буде богате витаминима и минералима, без много масти и меса, важно је узимати салате, рибе, воће и барено поврће.

ПОСТЕПЕНИ ПОВРАТАК НА УОБИЧАЈЕНУ ИСХРАНУ

Послије престанка стомачних тегоба, на уобичајену исхрану треба се вратити постепено, избјегавати јаку и зачињену храну, а пробиотике је неопходно узимати најмање још 10 дана. Уколико у међувремену дође до погоршања здравственог стања, па се поред дијареје, јаве малаксалост, висока температура, болови у мишићима, обавезан је одлазак код љекара.

- Стручну медицинску помоћ треба потражити и када је пролив упоран, траје по неколико дана, као и у случају појаве крви и слузи у столици - каже др Никола Милинић.