latinica  ћирилица
07/08/2016 |  13:35 | Аутор: Агенције

Занимљиве чињеница о древној Спарти

Древна Спарта налазила се у регији познатој као Лаконија на југоистоку Пелопонеза. Чак и данас магија овог града-државе заокупља нашу машту.
Спартанац (Фото: Thinkstock) -
Спартанац (Фото: Thinkstock)

Једноставан начин живота, њихова политичка стабилност, строг образовни систем и “производња“ најбољих грчких ратника су неки од разлога због којих су се Спарти дивили и други градови-државе.

Представљамо вам неке занимљиве чињенице о Спарти:

Храброст и директност

Осим репутације домовине храбрих ратника, Спарта је била позната и по томе што је његовала шкрту, али значењем богату реторику.

Нешто прије него што је Филип Македонски напао Лаконију, написао им је писмо које је гласило: "Ако нападнем Лаконију, истјераћу вас одатле“.

Спартанци су одговорили писмом у ком се налазила само једна ријеч: "Ако".

Филип је на крају ушао у Лаконију и послао друго писмо Спартанцима питајући их да ли би га прихватили као пријатеља или као непријатеља. Они су му одговорили: "Ни једно ни друго".

Плутарх је писао да Спартанци не говоре много, али да оно што кажу заокупи пажњу оног ко их слуша и да су врло директни у обраћању. Изгубљена грчка комедија (познати су само фрагменти), имала је једну реплику која гласи: “Мање од писма послатог из Спарте“. И данас се кратак и језгровит начин изражавања назива "лаконским говором".

Борба против корупције и похлепе

Материјална богатства и готово сви остали послови ван војске нису били пожељни према спартанском закону. Гвожђе је било једини метал од ког се правио новац, а злато и сребро били су забрањени. Према Плутарху, пошто су користили само гвоздени новац, требало је много новчића да би се одразила нека материјална вриједност, па су веће количине новца морали да превозе запрегом и чувају у огромним трезорима.

Иако звучи непрактично, тиме су мито и крађу учинили готово немогућим у Спарти. Није било лако уживати у богатству и било је готово немогуће сакрити га.

Сузбијање љењости

Спартански ратници морали су да буду снажни, а то је нарочито важило за младе мушкарце који су били на обуци. Према писању историчара Елијана, спартански закон захтијевао је од младића да повремено буду наги у јавности, како би свако могао да оцијењује снагу њиховог тијела.

Те рутинске контроле извођене су на сваких десет дана и од њих се очекивало да изгледају здраво и снажно. Сви који су били “млитави“, гојазни или и једно и друго, били су претучени и кажњени.

Кукавичлук

Ксенофон нуди детаљну листу ужасних посљедица с којима би се могао суочити спартански војник који би показао кукавичлук.

Према његовим писањима, нико није желио да с њима једе, нити да се рве у гимназији. Никад га не би бирали у тимове за игре, другима би се морао склањати с пута, мјесто уступати млађима, ниједна жена не би жељела да се уда за њега, а уколико би на било који начин покушао да се другима покаже као јунак, добио би батине.

Током чувене одбране против Персије у Термопилском кланцу, спартански војник Аристодемус имао је неку очну болест и није могао да се бори. Након што се вратио у Спарту, постао је познат као “кукавица Аристодемус“. Годину дана касније се борио и храбро погинуо у Бици код Платеје и тако повратио своју част.

Плутарх је писао о још једној казни за кукавице: они су морали да “иду прљави, носе огртаче са закрпама од омојене тканине, а једну страну браде морали су да обрију“.

Брак

Иако је закон допуштао свима који су старији од 20 година да се вјенчају, мушкарци су до 30. морали да живе у војним зградама. Због тога су млади парови морали да брак држе као неку врсту тајне. Многи би добијали и дјецу много прије него што почну да живе под истим кровом.

Током прве брачне ноћи, морали су да се “уздржавају“ као да раде нешто погрешно. Тако је млада морала да се обуче у мушку одјећу и лежи сама у мрачној соби, док се њен младожења не ушуња водећи рачуна да неко не примјети да је ту.

Хелоти

Спартанци су имали своје робове које су називали хелотима и који су радили пољопривредне послове, служили их у кућама и радили све оно што би слободне Спартанце спријечавало у обављању војних дужности. Хелоти су били углавном Грци, које су поробили Спартанци, а са сваким новим походом, њихов број се увећавао.

Крајем осмог вијека, послије дугог рата, Спартанци су окупирали Месенију и њене становнике претворили у хелоте.

Платон је тврдио да су правили посебне браве на вратима, јер нису вјеровали својим робовима. Такође су имали и своју тајну полицију Криптеју, која је водила рачуна о понашању хелота.

Према Плутарху, Криптеја је могла да убије било ког роба ког пронађе напољу током ноћи.

Спартански краљеви

Спарта је имала два краља који су припадали различитим краљевским династијама. Иако је њихова моћ била ограничена, један од њих имао би задатак да командује војском у ратним збивањима. Они су, према вјеровању, били потомци бога Херакла.

Постојање двије круне било је у директној контрадикторности са идејом заједничког претка, што је приморало Спартанце да смисле маштовито објашњење за своје државно уређење: током пете генерације Хераклових потомака, краљ је добио близанце Агиса и Еурипона. То је било митско поријекло владајућих породица Агијада и Еурипонтида.

Херодот нуди комплетан родослов предака Леонида и Леотихиде, двојице спартанских краљева у вријеме Персијских ратова.

Ефори

Ефори су били државни чиновници какве није имала ни једна град-држава у Грчкој. Бирани су једном годишње и њихова улога била је да буду противтежа краљевима. Били су цивилни суд и имали су кривичну јурисдикцију над краљевима.

Краљеви су се заклињали да ће поштовати спартански устав и ефори су се заклињали да ће подржавати краља, све док он испуњава заклетву. Кад би краљ отишао у рат, двојица ефора би га пратила да надгледају његове акције. Током дужег одсуства, један дио његових одговорности преузимали би ови моћни чиновници.

Спартанске жене

Улога жена у Спарти била је другачија него у остатку Грчке. Уопштено гледано, имале су много више слободе. Нису биле искључене из друштва као у многим другим грчким градовима и од дјевојчица се очекивало да издрже исте физичке напоре као дјечаци.

Оне су такође голе тренирале у гимназијама, вјежбале стријеличарство, трчање, рвање, бацање копља...Све то је требало да жену учини снажнијом, флексибилнијом и боље припремљеном за бол рађања дјетета.

Спартанке су важиле за честите жене у остатку Грчке.

Уколико нека од њих не би могла да има дјеце, власти би јој наредиле да пронађе другог мушкарца како би провјерила да ли с њим може да зачне. Обично би жене прихватале да то учине, пошто је Спарта много полагала у младе нараштаје.

Спартанска војска

Грађани Спарте постајали би професионални војници и то већ у седмој години. Младићи су били разврставани у старосне групе и живјели су у војним заједницама.

Одмах су укључивани у напорне тренинге снаге, а понекад су их бичевали на Артемидином олтару, како би навикли да трпе болове. Они су се чак међусобно такмичили у томе ко може да прими више удараца.

Тренинг би постајао још строжи од 20. године живота, али су захваљујући томе могли да поразе било коју другу грчку војску. Није ни чудо што им у вишевјековној историји утврђења уопште нису била потребна.