X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/09/2016 |  16:04 ⇒ 16:17 | Извор: vecernjenovosti

Крвни притисак "шета" због времена

Нагле температурне промјене сметају и здравима, а поготово хронично обољелима. Симптоми хипотензије су: слабост, малаксалост, презнојавање, гушење, несвјестице, а хипертензије: главобоља, бол иза грудне кости, мучнина и повраћање.
Тлакомјер - Фото: илустрација
ТлакомјерФото: илустрација

На прагу смјене годишњих доба, када је вријеме обично нестабилно, већу пажњу на осцилације крвног притиска, које могу бити изазване и честом промјеном температуре и атмосферског притиска, нарочито би требало да обрате пацијенти са кардиоваскуларним проблемима, упозоравају љекари, али ни здраве особе не би требало да игноришу "шетање" притиска.

Осцилација притиска током дана нису неуобичајена појава, а разлог за његов нагли скок или пад могу да буду многобројни. Стрес, физички напор, страх, узбуђење па и нагла промјена времена само су неки од узрока који доводе до промјене артеријског притиска. Здраве особе немају разлога за велику забринутост, међутим срчани болесници морају да поведу рачуна и редовно узимају терапију, нарочито током честих температурних промјена.

Докторка Милијана Балевић кардиолог, из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње", објашњава да су симптоми који показују да је дошло до пада крвног притиска најчешће слабост, малаксалост, презнојавање, гушење, несвестице. Главобоља, бол иза грудне кости, мучнина и повраћање, знак су да је дошло до његовог пораста.

- До наглих осцилација артеријског притиска долази због лоших адаптационих механизама код хроничних болесника - каже др Балевић. - Нагла промјена температуре ваздуха доводи до ширења крвних судова и смањене концентрације кисеоника. Посљедица овога су честе варијације крвног притиска, које могу да доведу до инфаркта срца и можданог удара.

Нагли скок притиска узрокован стресом можете да снизите једноставнимм масирањем линије која пролази иза ушне ресице до средине кључне кости. Врховима прстију, лаганим покретима десетак пута, прелазите преко овог дела одозго на доле, а онда то поновите на другој страни тела.
Докле год притисак осцилира од 15 до 20 милиметара живиног стуба нема разлога за забринутост. Међутим уколико он прелази 139/89ммXг, то значи да је ван граница нормале. Ако крвни притисак често "прескаче" ове вриједности неопходно је обратити се љекару, јер ову указује на хипертензију која захтјева терапију лијековима.

- Осим љековима, артеријски притисак је могуће стабилизовати промјеном начина живота, а то првенствено значи одвикавање од штетних навика, као што су пушење и конзмуирање алкохола - савјетује др Балевић. - Редовна физичка активност, довољан унос течности, медитерански начин исхране, и вођење рачуна да тјелесна тежина буде у границама нормале, такође могу да стабилизују крвни притисак.

Осцилације притиска нарочито су опасне по особе које су већ имале мождани или срчани удар. Нагли пораст горњег притиска повећава ризик од поновног инфаркта, док скок доњег може да изазове шлог. Особе које имају хипертензију такође, морају да поведу рачуна. Уколико се често дешава да им се притисак превише снизи и падне испод нормале то је знак да потраже љекарску помоћ, јер је у том случају неопходно да се промијени терапија.