ЗВОРНИК-ОБИЉЕЖЕНО 18. ГОДИНА ФОРМИРАЊА ПЕТ БРИГАДА ВРС

Вијенце су на Споменик положили представници породица погинулих бораца, општинске Борачке организације Зворник, Општинске организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и представници демобилисаних бораца ових бригада. Предсједник Борачке организације Зворник Драган Милошевић рекао је да је ових пет бригада одбранило територију коју су имале у својим зонама одговорности и подсјетио да је након потписивања Дејтонског мировног споразума ова територија припала Федерацији БиХ (ФБиХ). "Након потписивања Дејтонског споразума, демобилисани борци са својим породицама напустили су своја огњишта, населили се широм Републике Српске, док је велики број одлучио да се трајно настани на подручју зворничке општине", рекао је Милошевић. Он је нагласио да је један од разлога заједничког обиљежавања датума формирања ових бригада то што су се њихови борци борили под истом заставом Војске Републике Српске (ВРС), бранили своја огњишта и што већина сада живи у истом граду. Милошевић је најавио да ће идуће године обиљежавање формирања ових бригада трајати мјесец дана, те да ће бити обиљежено разним спортским, културним и другим садржајима. Након полагања вијенаца, евоциране су успомене на славни ратни пут ових бригада. Зворничка бригада, која је била у саставу Дринског корпуса, формирана је 1992. године ангажовањем српског војно способног мјесног становништва. Организовање бригаде било је искључиво територијално, што је подразумијевало одбрану територије општине Зворник и заштиту српског становништва. Почетком 1993. године бригада је реорганизована у складу са војним принципима организовања јединица ВРС, па је Зворничка бригада прерасла у организационо јединствену и функционалну увезану цјелину способну за адекватну борбу у зони одбране са успостављањем система једног старјешинства и субординације. У саставу Зворничке бригаде било је осам батаљона и Подрињски одред специјалних снага "Вукови са Дрине". Укупни губици Зворничке бригаде су 538 погинулих бораца, 32 нестала борца, 1 800 рањених, од којих је око 1 100 са трајним посљедицама инвалидности. Илијашани, свјесни своје историјске одговорности и озбиљних пријетњи од очекиваних напада муслиманских и хрватских паравојних формација, које су тајно организоване 1991. године, формирали су, 20. маја, 1992. године Илијашку бригаду, која је ушла у састав Сарајевско-романијског корпуса. Илијашка бригада бројала је до 6 350 бораца, који су на дијелу сарајевског ратишта држали око 140 километара дугу линију одбране. Борци ове бригаде, осим илијашког, учествовали су и на ратиштима Вогошће, Рајловца, Игмана, Трнова, те зворничког, горажданског и крајишког ратишта. У току рата Илијашка бригада имала је 531 погинулог борца, што је са Зворничком бригадом сврстава у ред бригада са највише погинулих бораца. Игманска бригада формирана је у мају 1992. године од војно способног становништва општине Хаџићи, и дијела општина Илиџе, тачније насеља Блажуј и Раковица. У свом саставу имала је четири батаљона. Кроз бригаду је прошло много бораца који су са породицама избјегли са простора Мостара, Кисељака, Зенице, Травника и осталих мјеста Федерације БиХ из којих су их протјерале муслиманске снаге и муџахедини из Травника, Зенице и Бочиње. Игманска бригада имала је доста погинулих бораца и више стотина рањених. Илиџанска бригада формирана је у мају 1992. године наредбом Главног штаба ВРС. Формирана је у градском насељу општине Илиџа. Имала је у саставу четири батаљона и била је оспособљена за извођење борбених дејстава у градским насељима. Илиџанска бригада изводила је борбена дејства и на подручју општине Илиџа, бранећи своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана. Ова бригада је у својим редовима имала доста погинулих бораца и неколико стотина рањених. Трећа сарајевска бригада формирана је у мају 1993. године у Вогошћи. У њен састав ушли су Вогошћански, Кошевски, Рајловачки и батаљон из Семизовца. Ова бригада је имала велики број погинулих и рањених бораца, а бранила је правце који су водили из Сарајева и са Нишићке висоравни. У свом саставу имала је пет батаљона, кроз који су прошли борци из Високог, Брезе, Зенице, Какња и других мјеста ФБиХ. Након евоцирања успомена на ратне путеве ових бригада, присутни су посјетили Спомен-собу у којој се налазе слике са именима 1 080 погинулих бораца ВРС, а потом је организовано дружење.