X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
18/10/2016 |  21:16 ⇒ 22:24 | Извор: РТРС

Србија уводи кодекс етичког понашања на универзитетима

Дејан Поповић, предсједник Савјета за високо образовање, најављује нова правила. Етички кодекс за 18 државних и приватних факултета. Нико нема право да говори о исходу акредитационог процеса за факултете.
Кодекс понасања (фото:europ-assistance.com) -
Кодекс понасања (фото:europ-assistance.com)

Свих 18 државних и приватних универзитета добиће до краја месеца јединствене елементе кодекса етичког понашања, који ће бити обавезујући и према ком ће морати да казне своје запослене или студенте ако су плагирали радове, лажирали резултате истраживања, неетички се понашали према колегама... Национални савјет за високо образовање већ на првој наредној сједници требало би да усвоји Основе кодекса академског интегритета.


Када овај документ ступи на снагу, сви универзитети мораће да га поштују, најављује за "Новости" проф. др Дејан Поповић, предсједник Националног савјета за високо образовање. За основ овог кодекса послужили су слични документи Универзитета у Београду, оксфордског и других угледних свјетских универзитета.

- Кодекс дефинише понашања која представљају кршење етичког понашања, као и процедура како поступати према кривцима, припадницима академске заједнице - објашњава проф. Поповић за "Новости". - Кршења се односе на плагијате, злоупотребе, кривотворења резултата емпиријских истраживања, неетичко понашање према колегама, наставника према студентима и обрнуто.

Проф. Поповић објашњава да је овог мјесеца ступио на снагу и Правилник о минималним условима за избор у звања наставника, који такође сада морају да поштују сви универзитети, како државни тако и приватни. Ови стратешки документи, наглашава, треба да допринесу повећању квалитета високог образовања. Трећа стратешка ствар која треба да допринесе квалитетнијем високом образовању, најављује наш саговорник, биће усвајање нових стандарда за акредитацију.

Управо питања акредитације појединих факултета и универзитета у рукама су Националног савјета за високо образовање. Када Комисија за акредитацију (КАПК) одбије да изда акредитацију, установа може да се жали Националном савјету за високо образовање.

Национални савјет ће на наредној сједници одлучивати и о 21 предмету са жалбама на одлуке КАПК, које је упутио Универзитет у Новом Пазару Муамера Зукорлића. Зукорлић, уједно и предсједник скупштинског Одбора за образовање, најавио је недавно да ће његов универзитет добити акредитацију.

- Мишљења сам да ниједна инволвирана страна не би требало да говори о исходу акредитационог процеса, прије него што се он оконча. Зато бих се уздржао од давања коментара поводом садржине изјаве предсједника скупштинског Одбора за образовање - каже Поповић.

Он објашњава да је од 21 предмета, осам стигло у поновљеном жалбеном поступку на одлуку претходног сазива Националног савјета. Наиме, КАПК није акредитовао те студијске програме новопазарског универзитета, па су се прије 3-4 године жалили Савјету, али су и ту одбијени. Успут је Савјет, како објашњава проф. Поповић, направио низ процедуралних грешака, због чега је Зукорлићев универзитет поднио тужбе Управном суду. Тужбе су због таквих пропуста усвојене, а предмет поново враћен Националном савјету да се изјасни. Осим тих осам, ту је још и 13 нових предмета, тј. жалби јер су одбијени у посљедњем циклусу акредитације.

-Ово су чињенице, а не бих даље коментарисао како ће Савјет да одлучи. То зависи од тога како ће чланови, најугледнији припадници академске заједнице, да гласају - наглашава он.

Поповић додаје да је случај Универзитета у Новом Пазару компликован и да би Министарство просвете требало да проучи како је могуће да неко до данашњег дана ради са привременом дозволом издатом 2003, а да није пронађено рјешење да се студијски програми (осим два) акредитују.

- Национална матура 

Представници Националног савјета учествују у изради концепта националне матуре. Она треба да замијени пријемне испите и омогући да након јединственог тестирања кандидати могу да конкуришу на више факултета истовремено. - Србија и БиХ су једине земље у Европи које немају државну матуру. Не очекујем отпоре на универзитетима - сматра проф. Поповић.

Извор: Вечерње новости