X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/11/2016 |  12:58 ⇒ 13:05 | Извор: РТРС

Реплика стећка кнеза Павла - громада времена, живота и смрти

Отварање 10. јубиларног Међународног фестивала документарног и кратког играног филма "Први кадар", уз пројекцију филма "Дневник машиновође" Лазара Ристовског, остаће упамћено и по откривању реплике стећка кнеза Павла испред Културног центра у Источном Новом Сарајеву.
Источно Сарајево: Стећак Кнеза Павла - Фото: СРНА
Источно Сарајево: Стећак Кнеза ПавлаФото: СРНА

"Кнез Павле Рађеновић умро је 1415. године, а `оживио` 2007. године на филмском фестивалу `Први кадар` са скулптуром стећка, као највећом наградом -Гран-при фестивала", истиче за Срну директор "Првог кадра" Витомир Митрић.

Он наводи да стећак стоји на Павловцу, у Источном Сарајеву, "као громада времена, живота и смрти".

Као идејни творац Фестивала, Митрић жели филмским ствараоцима да "своју идеју и жељу отјелотворе на филмској траци и духовно обогате човјека коме је потребно искрено и емотивно задовољење погледа на живот".

Према његовим ријечима, "Стећак кнеза Павла", као највећа награда Фестивала, подсјећа на његов живот, али и смрт, и симбол је борбе за слободу и вјечног опстанка.

Аутор ове реплике, ликовни умјетник из Источног Сарајева Борко Мочевић, наглашава за Срну да је његова и Митрићева идеја била да на овај начин повежу двије умјетности - филмску и ликовну.

"Није ријеч овдје о посебним умјетничким дометима нити високим естетским критеријумима умјетничког дјела. Више смо жељели да укажемо на историјску поруку коју нам стећак кнеза Павла шаље из корова и шибља у које је зарастао", наводи он.

Начелник Општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић, који је и предсједник Организационог одбора 10. Фестивала "Први кадар", поздравља иницијативу двојице умјетника, истичући да ће оживљавањем лика и дјела кнеза Павла све гласнија бити прича о српској историји, традицији и култури на овим просторима.

Спој филмске и ликовне умјетности оличен у реплици стећка кнеза Павла поздравила је и помоћник министра цивилних послова БиХ Биљана Чамур Веселиновић, која подсјећа да је Министарство учинило много да се културно-историјска баштина, а стећци посебно, нађу на Унесковој листи свјетске културне баштине.

Према историјским подацима, Павле Рађеновић, српски кнез из редова Павловића, био је један од најмоћнијих великаша у краљевини Босни на прелазу из 14. У 15. вијек. Био је син Радена Јабланића, који је имао посједе у источној Босни око Криваје и Праче.

Као један од провјерених људи у краљевству, заједно са Влатком Вуковићем 1391. године заузима Конавле, које су до тада држали Санковићи.

Послије смрти Твртка Првог /бан 1353-1377, краљ 1377-1391/ активно је учествовао у смјењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица, уз Косаче и Вукчиће.

Кнез Павле убијен је у завјери краља Остоје /прва владавина 1398-1404, друга владавина 1409-1418/, војводе Сандаља /1392-1435/ и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, послије чега га је наслиједио настарији син Петар Први /1415-1420/.

Извор: СРНА