X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/11/2016 |  09:33 ⇒ 16:19 | Извор: РТРС

Бесконачно: Како је настао најинтелигентнији симбол

Математички симбол за бесконачно (∞) већ је вијековима толико свеприсутан, да се може затећи чак и у логоима корпорација, тароту, типографији, графичком дизајну, чак и на побуњеничкој застави канадског домородачког народа Метис с почетка 19. вијека.
Симбол бесконачности (Фото: Thinkstock) -
Симбол бесконачности (Фото: Thinkstock)

Па ипак, многи не знају шта то тај знак заиста значи, мало ко зна ко га је први смислио, а скоро нико како је 1655. до њега енглески математичар Џон Волис уопште дошао.

Он се данас првенствено спомиње као један од пионира инфинитезималног рачуна, али научни почеци су му бли сасвим другачији и питање је шта би од њега уопште и било да није било епидемије куге 1625. у његовом родном Ешворду у Кенту, гдје је ишао у школу.

Имао је девет година, био је треће дијете, од укупно петоро, свештеника Џона Волиса и, колико год био природно веома бистро дијете, његов је живот био више мање зацртан. А онда, како би га заштитили од куге, мајка и отац су га послали у школу у оближњи Тендерден, који је у образовном смислу био неупоредиво озбиљније мјесто.

Имао је 15 година када се први пут у школи Мартина Холбича у Фелстеду апсолутно "закачио" за математику. Али, ни то није био онај прави тренутак. Математику је проучавао тек споредно, што је објаснио у једном од својих записа.

"На математику се тада код нас једва гледало као на академску дисциплину, више као на механичку." И тако је он одлучио да проучава медицину, чак прилично успјешно, дотле да је дао свој допринос разумијевању циркулације крви. Ипак, 1637., на том истом Емануеловом колеџу у Кембриџу, дипломирао је математику и 18 година касније издао своје дјело "О пресјеку купа".

Била је ријеч о аналитичкој геометрији, што је значило да је, осим проучавањем својстава линија другог реда које су настајале пресјеком купа равнима, морао да жонглира с математичким представљањем и равни. За њега је раван била "бесконачан низ паралелних линија", а налазио се у још низ других ситуација у којима је бесконачно требало третирати као математички број.

Тај број напросто је некако морао да забиљежи. Данас се сматра да је свој симбол "∞" смислио на један од два сљедећа начина: или је била ријеч о варијанти грчког омега "ώ", што се ријеђе спомиње, или је била ријеч о мало измјењеном начину записивања римског броја 1000.

Не оног који је преживио до данас као "М", него оног који се још користио у његово доба као "CIƆ". То је отворило врата једноставном биљежењу цијелог низа ситуација са граничним вриједностима, на примјер бесконачно мало као "1/∞".

Њемачки физичар, математичар и астроном Леонард Ојлер његов је симбол неколико деценија касније записивао као мало отворену петљу. Неки су примјетили велику сличност знака "∞" с Мебијусовом траком. Неки су, пак, закључили да је овим симболима, јако сличним Волисовим знаком за бесконачно, окружен крст Светог Бонифација.

Симбол је у сваком случају врло брзо ушао у широку употребу. И то зато што је то било вријеме процвата математике у којој је он био неопходан, јер миленијумима раније су индијски и грчки математичари бесконачност третирали више као филозофски, него математички појам, али и зато што је Волисова затворена петља била једноставна за писање, чак и некако згодна, шик.

У сваком случају, Волис је живио све до 1703., значи још 48 година. До своје смрти у периоду од 86 радио је на рачунању брзине, еластичности и нееластичности тијела, између осталог и с једним Кристијаном Хајгенсом, на интегралном рачуну, на геометрији, чак је стигао да се посветити и музици кроз своје математичко знање.

Био је чувен по својој способности рачунања напамет. Али, то га је коштало катастрофалне неспособности да мирно спава, јер би му се, након што би увече легао у кревет, још јако дуго по глави врзмали којекакви прорачуни.

И док неки, како би заспали, броје овце које замишљају, њему се једном приликом догодило да је напамет израчунао квадратни коријен неког броја све до 53. цифре, прије него што је успио да заспи. А након што се пробудио, успио је да се присјети тог коријена броја све до 27. цифре, док је диктирао неком од својих помоћника.

(Извор: express.hr)