latinica  ћирилица
26/01/2017 |  18:13 ⇒ 18:13 | Аутор: РТРС

Зона сумрака у океану може да нахрани цио свијет

Готово непојмљиве количине рибе живе у морској тами, а приближава се дан кад ће и људи моћи да лове ту рибу.
Морски свијет - Фото: илустрација
Морски свијетФото: илустрација

Десет милијарди тона рибе крије се тек неколико стотина метара испод површине мора. Толико се риба налази тамо да су током Другог светског рата сонари имали проблема с провјеравањем дубине, зато што толико риба живи на дубини од 200 до 1000 метара. Тај ниво назива се и зона сумрака, зато што тек понеки зрак сунца доспије на те дубине. Огромна већина свјетлости зауставља се на тек неколико метара дубине.

"Огроман је то број. Тамо има довољно рибе да би сваком човјеку на планети могли дати 1,3 тоне рибе. Чак и ако бисмо уловили само половину и претворили у храну за друге животиње, могли бисмо сваком човјеку на свијету дати 4,3 килограма чистог протеина сваког дана", прича Мајкл С. Џон, океанограф са универзитета у Данској.

"Имамо људе који умиру од глади и то буквално, а с друге стране имамо толику залиху, практично неискоришћену", наставља Џон.

Већ годинама комерцијални лов рибе на тим дубинама није био исплатив, што због технологије, што због економске ситуације. Како је број лако доступне рибе све мањи, тако цијена рибе расте, а чини се да би напокон и трошак лова дубинске рибе могао да буде прихватљив.

Ипак, претпоставља се да велика већина рибе није прихватљива људима за конзумирање и то због укуса. Вјерује се да се људима не би свидио укус већине тих риба. Тренутно преовладава мишљење да би било најбоље дубинску рибу користити за исхрану других животиња, понајвише зато што сваке године расте тражња за што јефтинијом сточном храном.

Јужноафричка Република покушала је да хвата жабоглаве рибе, како би барем дјелимично смањили притисак на традиционалне врсте рибе из околине јужног дијела Африке. Такви покушаји, средином осамдесетих година прошлог вијека, неславно су пропали.

Жабоглаве рибе имају веома висок удио масноће у месу и невјероватно је тешко баратати њима. Једном кад су рибе ухваћене брзо су се квариле и почеле да се распадају у тропским температурама.

Рибе у распаду су досегле тако високе температуре да је забиљежено неколико случајева самозапаљења. Један такав пожар измакао је контроли и уништио читаву фабрику за прераду рибе.

У деценијама након тих догађаја дошло је до неколико покушаја комерцијалног лова у зони сумрака, али досад се ништа није показало као довољно успејшно. Како технологија напредује, тако расту и страхови да ће настати помама за рибом из дубине, што би могло довести до неконтролисаног лова, с непредвидивим посљедицама за судбину свјетских мора.

Извор: Б92