X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
01/05/2017 |  15:57 ⇒ 17:41 | Извор: РТРС

Док "деда" Муја одмара, Жозефина храни младунца у торби

Најстарији алигатор на свијету Муја одмара, кенгурица Жозефина грицка орахе и храни младунца у својој торби, а ракунице Мирка и Живка чекају посјету ветеринара Јошке у чијем су стану одрасле... Tако изгледа прољећни дан становника Београдског зоолошког врта, који имају најнеобичније животне приче.
Муја, најстарији амерички алигатор (Фото: beozoovrt.rs) -
Муја, најстарији амерички алигатор (Фото: beozoovrt.rs)

Прољеће су једва дочекали сви становници београдског "Врта добре наде", испричао је за Танјуг ветеринар, и како за себе каже, другар свих животиња Јожеф Езвеђ – Јошка.

Зима је била дуга и хладна, и осим фокама и бијелим медвједима, никоме није пријала, а посебно не кенгурици Жозефини, јер њој су топли временски услови неопходни, како је иначе стално у њеној постојбини Аустралији, а сад је још ту и младунче, којем зима никако не одговара.

Иако у београдском зоо-врту има других и егзотичнијих животиња, према Јошкиној причи, кенгурица Жозефина, ракунице Мирка и Живка и алигатор Муја имају најзанимљивије животне приче.

Наиме, Жозефина потиче од врсте кенгура Валаби, али је навикла на људски контакт.

Како је испричао Јошка, њу је мајка још као бебу одбацила и она је првих шест мјесеци живота, које младунци торбара иначе проводе у мајчиној торби, провела код Јошке у стану.

"Прискочио сам у помоћ, што је било напорно јер је морала да једе свака два сата, али хвала богу, труд се исплатио."

Жозефина се сада радо дружи са људима, али има и своју породицу.

Она је "мајка троје дјеце" а њено најмлађе младунче старо је само шест мјесеци и ускоро треба да изађе из мајчине торбе.

"Мали кенгури први пут изађу из мајчине торбе са пет или шест мјесеци и то се назива почасни круг, када понешто прегризу и врате се назад у заклон мајчине торбе, а послије тога, све више времена проводе напољу", објашњава Јошка.

Као срећна и одрасла мама кенгурица, Жозефина прољећне дане проводи сунчајући се, а пошто је сунце сада благо, каже Јошка, она то максимално користи.

А када није расположена, Јошка јој да њене омиљене посластице, орахе, љешнике, и зелене листове, а када ни то не помаже, онда је најбоље "оставити је на миру".

На другом крају зоолошког врта живе двије сестре ракунице, Мирка и Живка, које дијеле Жозефинину судбину.

Њих је такође мајка одбацила, што се, каже Јошка, често дешава када ракуница затрудни млада. И њих је Јошка однио кући, а тамо су мјесецима, "правиле дар мар".

"Ракуни су јако заинтересовани за све, и често ми се дешавало да у кући затекнем празне фиоке, или да се Мирка завуче испод судопере и проводи вријеме у шерпама."

И оне су, упркос мајчином одбацивању, успјеле да преживе уз Јошкину помоћ и сада свакога дана маме осмијехе на лица посјетилаца "Врта добре наде".

У природи, ракуни су сваштоједи, воле и воће и поврће али и месо, рачиће, жабе, шкољке и инсекте, у врту ипак, чешће једу воће и поврће.

Ко Врт посјети током дана и по поднева, углавном ће их затећи како дријемају у свом пању, јер то су, како каже, полуноћне животиње највеселије у рану зору или током ноћи.

Ипак, све ово су посебни случајеви, истакао је Јошка, и не треба заборавити да то нису кућни љубимци већ дивље животиње са којима посјетиоци зоо-врта не би требало да покушавају да успоставе контакт.

Алигатор Муја није одрастао код Јошке, не зна се ни кад је одрастао, али оно што је за њега занимљиво јесте да је он најстарији становник Београдског зоо-врта и најстарији сјеверноамерички алигатор на цијелом свијету што су и амерички универзитети потврдили.

Хранилац рептила у зо-врту, Александар Ракочевић, каже да се Муја "доселио" 1937. године, као поклон једног њемачког врта.

Тада је већ био одрасли алигатор, па се не зна када је тачно рођен, али има најмање 80 година, истакао је Ракочевић.

Муја је преживио три бомбардовања Београда, 1941, 1944. и 1999. године, а како каже Ракочевић, упркос томе он је витална животиња, и није никада имао никакве здравствене проблеме осим 2011. године када је имао операцију.

Наиме, гангрена му је захватила предњу ногу и једини спас за њега је био ампутација ноге.

Ветеринарски тим Врта у сарадњи са ортопедима из Клиничког центра Србије, обавио је операцију и он се након тога врло брзо опоравио, подсјећа Ракочевић.

Муја једе једном у двије недјеље, и то пацове, заморце, зечеве или препелице.

"Треба да једе различите врсте меса да би остао здрав", каже Ракочевић.

Најстарији алигатор на свијету највише воли да дане проводи одмарајући у базену смјештеном у имитацији пећине која је направљена само за њега.

Када температура достигне 20 степени или више, Муја излази напоље, гдје одмара у спољашњем базену, тако да шест мјесеци годишње проведе напољу, а шест унутра.

У Бео зоо-врт, рекли су и Јошка и Ракочевић, сви су добродошли, и да виде необичне животиње али и да понешто науче.

Ипак, јако је важно да поштују "кућни ред", а посебно да не хране животиње јер свака од њих има своју посебну исхрану која им помаже да остану здрави и витални.

Извор: Танјуг, РТС