Хипертензија више не пријети само старијима
Посљедице високог крвног притиска по здравље могу да буду бројне, а некад и фаталне.
Сваке године само у Србији око 30.000 људи доживи инфаркт срца. Колико је овај проблем озбиљан схватили су кардиолози Европског удружења за хипертензију, па су овог мјесеца покренули пројекат мјерења крвног притиска пацијентима у 37 земаља.
Пројекту се придружио и Клиничко-болнички центар „Бежанијска коса“.
Више од пет година Бранислав Тадин се бори са хипертензијом, а тек недавно је осјетио посљедице високог притиска. Прије два мјесеца, доживио је инфаркт. „Осјетио сам трњење у лијевом дијелу грудног коша, то је трајало пола сата“, описује Бранислав.
Уз здраве животне навике и превентивне прегледе, његово срце данас боље куца. У Интернистичкој амбуланти Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса“ њему, али и другим пацијентима, измјерен је притисак.
„Ових неколико дана колико радимо пројекат утврдили смо да чак сваки трећи пацијент који дође на преглед у ову кућу не због хипертензије, него због других здравствених проблема, има и повишен крвни притисак за који није ни знао“, упозорава др Марија Здравковић, директорка КБЦ „Бежанијска коса“.
Они којима је измјерен висок крвни притисак не одричу се ни дувана ни брзе хране. Према ријечима Иване Балан, медицинске сестре КБЦ „Бежанијска коса“ такви пацијенти се мало крећу, углавном много раде и немају много времена за физичку активност.
Након превентивних прегледа у мају, лекари ове установе у јуну организују едукативне радионице за пацијенте. Готово сва свјетска истраживња показују да тако може да се смањи број обољелих од хипертензије.
„Наши планови се састоје у увођењу нових методологија, пре свега, из области онкологије, кардиологије, карцинома дојке и, наравно, едукације лекара и сестара“, најавила је др Здравковић.
Хипертензија више не пријети само старијој популацији. Граница се са 60 година спустила на 35, а има и млађих.
Зато, главобољу, малаксалост, зујање у ушима – не занемарујте.
Извор: РТС