X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
18/05/2017 |  15:48 | Извор: РТРС

У будућности радна седмица од 21 часа?

Скраћивање радног времена, у ери све већег укључивања компјутера и роботизације, постаје реално, а истраживања показују да мање радних часова не значи нужно и мањи квалитет обављеног посла.
Рачунар - Фото: илустрација
РачунарФото: илустрација

Још у првој половини прошлог вијека, британски економиста Џон Мејнард Кинис процијенио је да ће радно вријеме, са порастом стандарда у богатим земљама, пасти са 60 и више на само 15 радних часова седмично.

Стручњаци указују да скраћивање радног времена не смањује нужно продуктивност.

Упркос скраћењу радне седмице са 60 на 40 часова, човјечанство је данас продуктивније него што је било икада у историји.

Идеју о скраћивању радног времена подржавају и неке угледне свјетске економске организације попут "Њу економикс фундејшна".

Она се од 2010. године залаже за поступан прелазак на 21-часовну радну седмицу, а у прилог идеји дала је више аргумената - повећање социјалне једнакости, повећање продуктивност, мање боловања и мање стреса.

Направљено је више студија у вези са скраћивањем радног времена.

Неке студије спроведене у Шведској показале су да мањи број радних часова у седмици не доводи нужно и до смањења стреса нити самњује број боловања.

Али, неке дуже, опсежније студије дале су позитивне резултате.

Студија спроведена прије десет година на узорку од 580 људи /више жена него мушкараца/, у трајању од 18 мјесеци, потврдила је корисне ефекте скраћења радног времена.

Испитаници су били подијељени у двије групе - једну која је радила пуних осам часова и другу која је радила шест.

Скраћење радног времена за 25 одсто, уз исту плату, повољно је дјеловало на спавање и одморност радника, те на нивое стреса - и то не само у вријеме радних дана, већ и током слободних.

Извор: Срна