X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
16/10/2017 |  16:43 | Извор: РТРС

Вирус откривен прије 100 година могао би да замијени антибиотике

Очекује се да ће резистенција бактерија на антибиотике, феномен у којем бактерија престаје да реагује на лијек, постати главни узрок смрти и убити 10 милиона људи до 2050. године.
Лабораторија (Фото: Fotolia/Alexander Raths) -
Лабораторија (Фото: Fotolia/Alexander Raths)

Бактериофаг или краће фаг је специфични бактеријски вирус који се умножава користећи бактерије. Фаг плива у културном медију док не нађе бактерију коју инфицира да би њен процес размножавања зауставио, а умјесто тога започео процес изградње многих нових фага (пхага). На крају се бактерија распрсне, а фаги се ослобађају у културном медију гдје се све претходно описано понавља, али на много више бактерија.

Многе фармацеутске компаније широм свијета престале су да праве нове антибиотике, а лијекови који су тренутно у развоју и даље се суочавају са блокадама када је њхова примена у питању. Због околности у којима се налазе фармацеутске компаније се све више окрећу идеји терапије фагом (бактериофаг).

Терапију чини вирус који убија бактерије, тачније бактериофаг. Откривен је почетком 20. вијека када је бактериофаг могао да лијечи људе са бактеријским инфекцијама. Овај метод се користио у земљама Источне Европе и бившем СССР као алтернативна када би антибиотици заказали. Пошто је програмиран да се бори са бактеријама, бактериофаг не представља пријетњу по живот човјека.

"У овом вирусу се крије потенцијал који антибиотици немају. Мислим да морамо да радимо на развијању овакве терапије како бисмо вирусу направили мјеста да убије бактерије", каже колумниста "Њујорк Тајмса" Карл Цимер.

Многе фармацеутске компаније су спремиле планове, али чекају се одобрења како би се са тестирањима започело.

Извор: Независне, Б92