Амерички ударац Арапима и Ирану
Та одлука ће несумњиво имати далекосежне посљедице, поготово јер ће питање статуса Јерусалима бити једно од најтежих када једног дана израелско-палестински преговори буду ушли у фазу коначних решења, сматра Бошко Јакшић, спољнополитички коментатор Политике,
Како тврди, премјештање Амбасаде САД у тај град може да угрози и безбједност америчких дипломата, будући да се Јерусалиму често одржавају протести и демонстрације како палестинских, тако и израелских грађана.
Историја је више пута показала да све што се дешава у Јерусалиму има широк одјек не само у читавом блискоисточном региону, већ и на свијет. Јерусалим је још од Крсташких ратова био веома битан, с обзиром то да је ријеч о јединственом град на свијету који представља светињу и хришћанима и Јеврејима и муслиманима.
Како објашњава Јакшић, осим вјерске димензије, Јерусалим увијек има и симболичку вриједност - када је 1967. године послије рата Израел заузео од Јордана западну обалу и источни дио Јерусалима у којем се налазе највећа светилишта све три религије и у којем живе претежно Палестинци, од тада је његов статус питање о којем се стално расправља.
Међутим, упркос чињеници да су УН донијеле одлуку да се статус светог града не нарушава, Израел је анектирао Јерусалим, укључујући источни дио града, и прогласио га за вјечиту недјељиву престоницу јеврејске државе. Од тог тренутка су се ствари додатно замрсиле, наглашава Јакшић.
"Трамп овим жели да постане кључни играч на Блиском Истоку"
Са друге стране, Палестина има сличне амбиције, будући да жели баш источни дио Јерусалима да прогласи сопственом престоницом независне државе када једног дана она буде призната, упозорава Јакшић. Дакле, ријеч је о једном граду са двије велике амбиције и двије директно сукобљене жеље, што и јесте извор вјечитог конфликта који се не рјешава провокативним одлукама као што је одлука Трампа, оцјењује Јакшић.
Доктор политичких наука, професор Тихоокеанског државног универзитета Илдус Јарулин тврди да овом одлуком САД желе да покажу свијету да је Израел кључни амерички савезник на Блиском истоку, а посебно сада, у времену заоштравања ситуације у Јемену и Ирану и бројних неријешених сиријских питања.
Овим чином, напомиње Јарулин, Трамп жели да покаже да су САД одлучне у намјери да постану један од кључних играча на Блиском истоку, без обзира што је нешто раније положај Америке у овом региону нешто ослабио, као и да до тако нечег више никада неће доћи.
Бошко Јакшић, међутим, тврди да иза свега тога стоји само Трамп, који је вођен жељом да поруши односе с Ираном, након потписивања нуклеарног споразума 2015. године, као и очигледном жељом да поправи односе са Израелом и Саудијском Арабијом, дајући им изузетно вриједне дарове у облику стотине милијарди долара вриједног наоружања и апсолутне подршке у сукобљавању са Ираном.
Хоће ли бити рата?
Александар Сафонов, политички аналитичар из Русије, мишљења је да је Трамп изабрао веома повољан тренутак, имајући у виду да је арапски свијет у кризи - промјене у државном врху у Саудијској Арабији, убиство бившег предсједника Јемена, терористички напади у Египту, али и грађански рат у Сирији.
Арапске земље, како тврди, нису спремне на неку заједничку акцију, а ако су се претходне администрације САД плашиле да би такав корак довео до новог арапско-израелског рата, сада је очигледно да оваквих посљедица неће бити.
И Јакшић је мишљења да до физичког сукоба неће доћи, иако не искључује појединачне инциденте на Блиском истоку у виду терористичких напада или демонстрација. Међутим, најнегативнија послљдица је, како додаје, та што се ремете односи у региону и директно коче готово непостојећи мировни напори у региону.
Шта каже Русија?
Русија сматра да је прерано за коментаре, али да је забринута због могућег погоршања ситуације. То је изјавио портпарол руског председника Дмитриј Песков који је ситуацију оцијенио као комплексну.
Међутим, не треба занемарити чињеницу да је Министарство иностраних послова Русије још у априлу саопштило да је Москва признала Западни Јерусалим за престоницу Израела, чиме је постала прва земља у свијету која је овај статус додијелила само једном дијелу града. Истовремено, став Русије је, како је тада наглашено, да Источни Јерусалим треба да постане престоница будуће Палестине.
Извор: Спутњик