latinica  ћирилица
08/12/2017 |  09:55 ⇒ 09:57 | Аутор: РТРС

Хоће ли архива из Хага завршити у Сарајеву?

Шта ће бити са архивском грађом из Хага, послије затварања Трибунала још се не зна.

У Сарајеву је прошле године потписан меморандум између града и хашког суда, гдје је дата сагласност да поједини документи буду трајно уступљени Сарајеву. О каквим се тачно документима ради није јасно ни првом човјеку Архива БиХ. Каже, закон о архивској грађи БиХ је јасан. О таквој грађи може да брине само бх. Архив, а никако град или општина.

„За било који међународни уговор БиХ треба да да сагласност Министарство иностраних послова и Предсједништво БиХ. Ради се ту о надлежностима, односно улажењима у надлежност и ја то не би коментарисао, постоје институције наше земље које воде рачуна око тога, упозорене су и ја очекујем да ће то проћи у најбољем могућем реду и не видим разлог зашто би се дешавало нешто што не би било примјерено“, казао је Саша Клепић, директор Архива БиХ.

Тачно прије годину дана, тадашњи градоначелник Иво Комшић и хашки судија Фауст Покар потписали су меморандум о успостављању Информативног центра са свим јавним документима хашког Суда.

А, шта данас значи потписани споразум између града Сарајева и Хашког трибунала, ни данас се није могло сазнати.

Исти Информативни центар затражен је и у Бањалуци, али безуспјешно. Град Сарајево је једини у бившој Југославији који има потписани меморандум о уступању хашке грађе. Баш због тога  адвокати који су бранили оптуженике у Хагу страхују шта ће бити са хашким архивом.

„Ово по мени значи да би та документација била небезбједна, са једна стране, и са друге стране подложна некој селекцији, затим уништењу, злоупотреби, било чему.  Најважнија ствар је да не би била доступна свима онима који су заинтересовани, првенствено историчарима, правницима који ће се том докуменацијом бавити“, казао је Горан Петронијевић, адвокат Радована Караџића.

У Хагу су вођени поступци за цијелу бившу Југославију. Правници тврде да баш због тога архивска грађа не смије бити дјељива и да за њену архиву  треба да постоји консензус свих народа.

„Криминал је ако је неко уништи, уклони и повјерења мора бити у односима. На неки начин РС мора узети механизме да то сними, попише, евидентира како би имала увид шта сачињава ту документацију за своје потребе“, казао је правни експерт Крстан Симић.

Иако ће се на врата Трибунала, крајем мјесеца ставити катанац, архивска грађа за другостепене поступке неће бити закључана. Све ће бити под надзором Уједињених нација. Тако су баш дословно објаснили из хашког Архива, током овогодишње посјете Босни и Херцеговини.

Извор: Глас Српске