Голић: У Бањалуци први једношалтерски систем за грађевинске дозволе
Ријеч је о Пројекту унапређења пословног окружења у Републици Српској, у оквиру којег ће током 2018. бити успостављен систем издавања грађевинских дозвола у електронској форми, наводи Голићева у интервјуу Срни.
Други пилот-пројекат биће реализован у општини Градишка, која већ има потписане споразуме са готово свим учесницима у овом поступку, а интересовање је показао и град Бијељина, као и неке друге локалне заједнице.
"Став Министарства је да се увођењу е-дозвола приступа постепено, кроз
пилот-пројекте у локалним заједницама, а у одређеном периоду то ће бити законска обавеза за све и једина опција", истиче Голићева.
Министарство се средином прошле године укључило у Пројекат унапређења пословног окружења - увођење електронског издавања дозвола у области просторног уређења и грађења, који је започет у организацији групације Свјетске банке, а биће реализован пилот-пројектима у локалним заједницама.
Голићева каже да су партнери из групације Свјетске банке обавили консултације и снимили тренутно стање протока документације и информација код надлежних институција, те анализирали рад институција које имају надлежности у поступку издавања дозвола на локалном и републичком нивоу.
Анализирани су и прописи којима је уређен њихов рад и одређене надлежности, како би адекватно била дизајнирана рјешења за успостављање механизама за електронско издавање грађевинских дозвола.
"У овој години, очекује нас наставак процеса прилагођавања закона из наше надлежности са европским правним стандардима. Напомињем да ће Министарство у овом процесу водити рачуна о потребама наше привреде и да ћемо настојати да не оптерећујемо привреду таксама и накнадама", поручује Голићева.
Министарство у овој години очекује и израда стратегије обнове зграда, која представља један од најважнијих елемената европске Директиве о енергетској ефикасности.
Потписнице уговора о енергетској заједници дужне су да успоставе дугорочну стратегију улагања у обнову фонда стамбених и пословних зграда у јавном и приватном власништву.
Будући да је област енергетике и грађевинарства у искључивој надлежности ентитета, Српска треба да стратегијом одреди дугорочну визију /до 2050. године/ за обнову стамбених и нестамбених зграда, па до дефинисаних нивоа енергетских обнова зграда.
"Стратегија ће садржавати податке о националном фонду зграда, утврђивање трошковно оптималних приступа обнови релевантних врста зграда за одређену климатску зону, те креирање политике и мјера за подстицање трошковно оптималне дубине или других нивоа обнове зграда током дугорочних циљева обнове...
Ту су и дугорочне перспективе као водиље за инвестиционе одлуке власника зграда, финансијских институција и грађевинске индустрије, те процјене базиране на доказима очекиваних уштеда енергије и ширу корист", прецизира Голићева у интервјуу Срни.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић наглашава да ће Министарство координисати активности Радне групе за израду стратегије обнове зграда Српске, у којој ће бити и представници Министарства индустрије, енергетике и рударства.
Учешће ће узети и Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност, те представници Привредне коморе Републике Српске, локалних заједница, као и стручне и академске заједнице.
Стратегија ће се радити уз техничку подршку и асистенцију Њемачког друштва за међународну сарадњу /ГИЗ/, кроз пројекат "Подстицање енергетске ефикасности у БиХ".
Према раније усаглашеним принципима, стратегију БиХ чиниће стратегија обнове зграда Републике Српске, стратегија Федерације БиХ и стратегија Брчко дистрикта.
"Стратегију Републике Српске донијеће надлежни органи Републике, а она ће чинити дио стратегије БиХ, која ће бити донесена по утврђеном механизму координације", појашњава Голићева.
Министарство очекује тежак и захтјеван посао, наводи она и напомиње да је било лако законом обавезати инвеститоре нових зграда да приликом изградње примјењују мјере енергетске ефикасности и за изграђени објекат изврше енергетски преглед и обезбиједе енергетски сертификат, без којег се не може издати употребна дозвола за зграду.
"Сад је на реду далеко тежи дио посла који тражи налажење креативних и стимулативних мјера које ће заинтересовати власнике или кориснике старих зграда да приступе великим и свеобухватним реконструкцијама ради енергетске санације зграде", каже Голићева и закључује:
"Највећу корист имаће управо и они због великих уштеда у утрошеној енергији током кориштења зграде и знатно побољшаног комфора кориштења и становања".