Чубриловић: Морамо бити храбри и визионари као 1992.
"Морамо развијати институције и проблемима прићи на системски начин. Не смијемо рјешења доносити ад хок", поручио је Чубриловић.
Како оцјењујете предстојећу прославу Дана Републике?
- За нас је то веома важан датум, јер је тога дана створена Република Српска, захваљујући чему је српски народ опстао на овим просторима. Српска је настала у жељи српског народа да сачува властити идентитет и слободу. Посланици српског народа искористили су своје демократско право и прогласили Скупштину српског народа у БиХ. Захваљујући тој храброј и визионарској одлуци, успјели смо да преживимо рат. Али, то је сада дио историје. Данас морамо поставити нове приоритете да бисмо остварили исти циљ. То је сада економски развој, којем се морамо посветити на исти храбар и визионарски начин како су то учинили посланици 1992. године. Република Српска мора бити економски снажна, мора оживјети привреду, изградити инфраструктуру, ојачати образовни систем. Морамо очувати и развијати културну баштину, сву снагу усмјерити на демографску политику.
То лијепо звучи на папиру, али како то остварити у пракси?
- Морамо развијати институције и проблемима прићи на системски начин. Не смијемо рјешења доносити ад хок. Понављам, потребна нам је храброст и визија.
Али, како то остварити када стално свједочимо "препуцавањима" између власти и опозиције. Ево, задњи примјер је у вези с постројавањем или непостројавањем војника на Дан Републике Српске. Како радити у таквој атмосфери?
- Не мислим да је то суштинско питање. Врло једноставно-свако има своје уставне надлежности и само треба да их поштујемо. У конкретном случају-зна се ко има надлеженост да постројава војнике Оружаних снага БиХ. Све остало је политизација, потпуно беспотребна политизација, јер трошимо енергију на подјеле, које на крају неће донијети ништа добро.
Како процјењујете рад Народне скупштине Српске у 2017. години?
- Без обзира на проблеме које смо имали у посљедњем кварталу 2017. године, Народна скупштина је и ове године била најефикаснији парламент у БиХ. Одржали смо 11 сједница, од чега седам редовних, укупно смо засједали 38 дана. Скоро сваки мјесец смо имали засједање. Усвојили смо укупно 53 закона, од чега 42 планирана Програмом рада. Усвојили смо укупно 59 тематских цјелина. Истовремено, у Парламентарној скупштини БиХ усвојено је свега пет закона, а у ФБиХ су усвојили 35 закона. Народна скупштина Србије усвојила је 86 закона, а Сабор Хрватске 62 закона. Када тако поредамо ствари, може се видјети да смо радили добро. Наравно, морам да кажем да треба размислити о начину на који се планира рад, колико је реално да се програм поставља преамбициозно или га треба прилагодити реалности.
Годину су обиљежили и озбиљни инциденти, попут тврдњи опозиције да им се спречава рад и да се на њих врши притисак...
- Мислим да сте употријебили добар израз-инциденти. Као предсједник Народне скупштине Републике Српске рекао сам да ћу учинити све да највиша законодавна институција у Српској несметано ради. И учинио сам све да лидере политичких партија доведем за исти сто, да разговарају, да покушају формирати заједничку комисију да ту ситуацију превазиђемо мирно и достојанствено, на обострану корист. Како се то завршило, знате и сами. Путем медија сам чуо да комисија не може да се усагласи, али упркос томе не мислим одустати од сарадње с лидерима партија у парламенту. Али опет не треба бити незадовољан, видјели сте парламенте у региону у којима су се дешавале много горе ствари-од штрајкова, блокада, ударања ципелом, бацања предмета по сали, туче. Са задовољством могу рећи да код нас таквих сцена није било, а такве ствари заиста никоме и не требају. Ова година нам је изборна и зато апелујем на све да очувају цивилизовани дискурс и јединство које нам је заиста потребно. Не смијемо заборавити да нас народ гледа.
Распоред посланика и клубова у парламенту сада не одражава народну вољу изражену на прошлим изборима. Шта ћемо с "папцима"? Како се изборити против прелијетања и продаја мандата?
- Ако то посматрате чисто с правне стране, то је легитимно. По позитивним законским прописима власник мандата је посланик и може њиме располагати како он жели. Међутим, позната је изрека да је понекад танка линија између демократије и анархије. Зато заговарам јачање институција, јачање контроле, јер демократија подразумијева и механизам самоконтроле власти. Са друге стране, јасно је да се приликом тих прелазака ријетко радило о идеолошким мотивима и искреним увјерењима. Бојим се да је то често било из личних интереса и мислим да су грађани свјесни да се ту не ради нужно о заступању интереса оних који су те људе изабрали у парламент. Такве појаве руше и дигнитет Народне скупштине Републике Српске, а нису добре ни за демократију.
Желим да вјерујем да ће најбољи суд о томе дати сами грађани и да ће на изборима казнити све оне за које је очигледно да су тако поступили првенствено из личних разлога.
Функцинише ли владајућа већина у Народној скупштини Српске? Чини се да је послије гласања у вези с Љубијом дошло до одређених трзавица?
- Коалиција између ДНС-а и СНСД-а је најстарија коалиција овдје и сигурно је да једно гласање то не може да поремети. Најважније је да комуникација између партијских лидера и руководства није престајала ни у једном тренутку. Коалиција не значи да су њени чланови истомишљеници по свим питањима. Ни ми нисмо истомишљеници, не поклапају нам се увијек размишљања и идеје и то је нормално. Свака од странака која чини коалицију има своје програме и своје приоритете. Програм ДНС-а је изградња институција, јер мислимо да се само тако Република Српска може добро позиционирати унутар БиХ. Тако се најбоље штити Српска и постојеће уставно уређење и избјегава утицај појединих амбасада у БиХ. Институције морају бити изнад појединца и изнад политичких партија. То је политика ДНС-а и вјерујем да ће то грађани препознати на наредним изборима и дати нам веће повјерење како бисмо могли ове циљеве промовисати и остварити.
С којим степеном сигурности можете рећи да ће након 2018. остати ова иста коалиција на власти у Републике Српске?
Не могу погађати, нити износити ставове мимо ставова моје партије. Још је рано за приче о постизборним коалицијама.
Извор: Независне новине