latinica  ћирилица
07/01/2018 |  11:18 ⇒ 11:20 | Аутор: РТРС

Регион у 2018. улази са старим изазовима

У региону се искристалисало неколико кризних тацака, а једна од главних је политичка криза у БиХ, гдје је дошло до постепеног урушавања система власти и политицке сцене, а што има и директног утицаја на стално креирање тензија између БиХ, Хрватске и Србије, оцјењује Срећко Латал, регионални уредник БИРН-а и организације СОС у БиХ.
Чланови Предсједништва БиХ са Вучићем - Фото: ТАНЈУГ
Чланови Предсједништва БиХ са ВучићемФото: ТАНЈУГ

Сличног су увјерења, да регион у 2018. улази са старим изазовима, и други аналитичари, који указују на крхке односе међу земљама и на отворена питања, уз оцјену да је тешко прогнозирати да ли ће европски пут, коме теже земље кандидати, бити "медијатор" за затварање бар неких спорова или ће се и даље више говорити о тачкама неслагања.

Више догађаја у 2017. години "потресло" је регион, али на столу су, све вријеме, и даље гранични спорови, питања везана за посљедице ратова, попут несталих и расељених, те права мањина...

Имајући у виду све то, али и "изоштрен" сукоб интереса великих на нашим просторима, може се рећи, увјерен је социолог Владимир Вулетић, да се налазимо у најтежим временима од 1948. године.

У таквим околностима, српска администрација, каже Вулетић, треба да истраје у одлуци да не одговара на провокације.

По њему, може доћи до "сусретања жеља" великих сила на овом простору, а вјерује и да постоји нека врста "осмишљене" стратегије да Србија мора у сваком смислу да буде ослабљена и маргинализована.

Бивши амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери, пак, оцјењује да ће Србија у 2018. години имати виталну улогу у спречавању ескалације било каквих регионалних сукоба.

Важно је, каже, да се Србија издигне изнад ситуације, да не одговара не неизбјежне провокације политичких актера у другим земљама региона и да настави да се залаже за помирење.

По његовом мишљењу, ово ће бити време испита за руководства свих земаља, а мозда посебно Србије, имајући, каже, у виду њену величину и јединствену позицију. "И да напоменем да ЕУ и САД несвијесно раде на уништавању Бриселског дијалога, стављајући терет испуњавања услова суштински на Србију, при чему не врше подједнак притисак на косовске Албанце", рекао је недавно Монтгомери.

Односи између Србије и Црне Горе су наизглед добри, каже за Тањуг Далиборка Уљаревић, извршна директорка Центра за грађанско образовање, јер се, каже, ако се мало више "загребе" може открити много практичних и отворених питања.

"Одавно се спекулише и о квалитету личних релација лидера двије државе. Подсјетила бих да Вучић никада није био у званичној посјети у Црној Гори. Ја у томе читам извјесну поруку", каже она.

Не види да се судски процес који се тамо води и делом против једног броја држављана Србије отвара као посебно питање, чак је, истиче, много више изнетих навода о сарадњи двије земље.

"Европске интеграције остају једини мотор реформских и других искорака, каквих таквих, у региону, па и када је реч о помирењу", рекла је Уљаревић.

Она је оцијенила да односи у региону остају оптерећени са много неразјашњених питања, а њен утисак је да не постоји политичка воља да се она разјасне и да се на отворен начин прича о проблемима.

Политички аналитичар из Хрватске Давор енеро каже да актуелна администрација у Загребу не види Хрватску као дио западно-балканског региона, него на тај простор гледа као на своје сусједство.

"Загреб перспективу односа на Балкану види у приступању сусједних држава ЕУ, али таквом приступању у коме ће предприступни процес и усвајања ''ацљуиса'' бити озбиљно схваћени", истиче он.

Сматра да је штета што је изгубљена шанса да се регион консолидује унутар НАТО савеза, а када је ријеч о односима између Србије и Хрватске - вјерује да ће они остати "замрзнути".

Срећко Латал оцењује да односи између држава на Балкану већ дуже вријеме имају "циклични карактер", гдје се свако мало смјењују нове кризе, смиривање ситуација, па поновно отварање криза.

"Један од главних разлога за то је постепено јачање конзервативних струја у свим земаљама, што је, такође, у складу са трендовима у остатку Европе. Други битан разлог је слабљење утицаја ЕУ и идеје даљег проширења на Балкан у реалним терминима", рекао је Латал.

Он истиче да је једна од кључних кризних тачака у региону политицка криза у БиХ, гдје је, каже, дошло до постепеног урушавања система власти и политичке сцене, а што има и директног утицаја на стално креирање тензија између БиХ, Хрватске и Србије.

Ту су, каже, и етно-политички односи у Македонији, који су се смирили након формирања нове владе, али јос нису ни близу у потпуности ријешени.

"Треба споменути и неријешене односе између Србије и Косова...У посљедње вријеме су све проблематичнији и односи између Хрватске и готово свих њених сусједа, што је пре свега резултат јачања конзервативних струја у Хрватској али и катастрофалне унутрашње и спољне политике Хрватске", каже Латал.

Ситуација у Црној Гори и Албанији у овом тренутку изгледа мирно, али, каже, то је само привид, јер и у тим земљама постоје озбиљни проблеми и изазови, додао је он и закључио да Балкан, као и Европа и остатак свијета у 2018. години улази у велику неизвјесност.

Наводећи да ЕУ пролази кроз процес властитог преиспитвања и реформе, Латал оцијењује да та заједница неће бити у стању да понуди било какав конкретнији план за Балкан док се тај процес не заврши и да ћемо највећим дијелом бити "препуштени сами себи".

Извор: Агенције