Сјећање на настајање Републике Српске (ВИДЕО)
Према међународном праву добила је све државотворне елементе - територију, становништво и организовану власт. Међународно признање добила је Дејтонским мировним споразумом.
Слиједи подсјећање на кључне историјске датуме.
Стварање Српске почело је 14. октобра 1991. када су српски посланици у сазиву Скупштине тадашње СР БиХ прегласани. Представници СДА и ХДЗ-а прегласавањем су донијели донијели два акта – Меморандум и платформу којима је БиХ дефинисана као суверена, а њена територија недјељива.
- Српски посланици су напустили зграду по договору муслимански и хрватски посланици су остали предсједавао је замјеник предсједника и на тај начин су донијели одлуку, изгласали меморандум, каже Биљана Плавшић, бивша предсједница Републике Српске.
Овај храбар корак српских посланика и њихова историјска одлука да 24. октобра 1991. године оснују Скупштину српског народа, означио је стварање Српске.
9.и 10. новембра 1991. године расписан је плебисцит када се око 1.350.000 грађана изјаснило о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави. Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели са доношењем аката којима је конституисана Република Српска. Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске - два су најбитнија.
Први је Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ. Република Српска настала је на основу универзалног права народа на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање. Право је сваког народа, па и српског, говорили су посланици, да слободно одреди свој политички статус и да обезбиједи национални, економски, културни, социјални и сваки други развој.
- Констатујем да је скупштина српског народа у БиХ усвојила декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ дана 9.1. 1992. и прогласила Републику српског народа БиХ као федералну јединицу у саставу СР Југославије, рекао је тада Крајишник.
Други акт, Устав Републике Српске који је Скупштина српског народа Босне и Херцеговине донио 28. фебруара 1992. године.
Само дан касније муслиманско и хрватско становништво на референдуму изјаснили су се за независност. Излазност, након бојкота Срба био је 63,7 одсто, чиме није испуњен законски услов од 66 одсто или двије трећине становништва. Другог дана референдума на Башчаршији убијен је српски сват Никола Гардовић. Овај догађај означио је почетак троипогодишњег крвавог сукоба у БиХ.
Потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године, Република Српска међународно је призната. Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом Босне и Херцеговине и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво БиХ. Тих година високи представник наметнуо је и велики број амандмана на Устав Републике Српске.
Ипак, јединство у доношењу првог устава симбол је суштинског јединства које је, без обзира на политичка опредјељења, сачувало Републику Српску током ових 26 година.