latinica  ћирилица
04/02/2018 |  11:18 ⇒ 11:22 | Аутор: РТРС

"Поставка у Меморијалном комплексу је замагљивање карактера логора"

Сарадник Института за савремену историју Милан Гулић изјавио је да је изложбена поставка у Меморијалном комплексу Јасеновац замагљивање правог карактера логора смрти у Јасеновцу и да је сагласан са оцјеном предсједника Свјетског јеврејског конгреса Лоренсом Вајнбаумом да је она најочигледнији примјер замагљивања историје.
Милан Гулић (Фото: presscentar.rs) -
Милан Гулић (Фото: presscentar.rs)

Он сматра да је што се тиче Јасеновца само ствар домета историјске науке колико је успјела да утврди број жртава и конкретно начине на који су се убиства дешавала.

Гулић је за РТС рекао да су односи Хрватске и Србије оптерећени догађајима из прошлости, али да постоје питања око којих не би требало да буде спора и да је такво питање логора смрти Јасеновац.

Коментаришући полемику о изложби о Јасеновцу у УН, он је подсјетио да је на крају Другог свјетског рата дио земаља које су биле уз нацистичку Њемачку прешао на страну антифашистичке коалиције.

- Таква је Бугарска, Мађарска, Румунија, Хрватска. Ту је кренуо коријен окретања од онога што се несумњиво догодило у тим државама у вријеме Другог свјетског рата - објаснио је Гулић.

На југословенском простору су, додаје, услиједиле деценије релативизације, вјештачког изједначавања злочина једне, друге, треће стране и на то се надовезао сукоб деведесетих година.

- Тада је у Хрватској створена једна стереотипна прича о Србима као злочинцима који су један канцер на тијелу хрватског народа. Када се све то укомбинује, онда није ни чудо што се тако лако бјежи од историје која није нимало пријатна - каже Гулић.

Говорећи о пољском закону који забрањује било какво повезивање те државе и Холокауста, Гулић каже да тај закон донекле може да разумије јер у вријеме рата Пољска држава није постојала, а њена влада је била у Лондону.

- Пољаци су учествовали у антифашистичком покрету, док је Холокауст на територији Пољске починила Њемачка - указао је Гулић и додао да ипак сматра да је пољски закон отишао преко границе дозвољеног јер уводи деликт мишљења.

Извор: СРНА