Дан државности Србије: Ово је вијек српске слободе (ФОТО/ВИДЕО)
Предсједник Републике Српске Милорад Додик у поздравном говору истакао је да нема бољег мјеста да окупи Србе од Орашца, мјеста гдје је на најбољи могући начин сублимирана историјска тежња српског народа за слободом.
"Срби су сав свој живот провели у непресталној борби за слободу. Нису они изњедрили само једног Карађорђа, већ многе Карађорђе и знане и незнане јунаке. Срби су до слободе морали да прођу и кроз многе историјске заблуде, као што је била Југославија. Шта год рекли, Срби су стварајући Југославију, хтјели да створе слободу, не само за себе, већ и за друге народе. Они су након њеног распада створили своје државе, а српски народ је добио двије - Републику Србију и Републику Српску", истакао је Додик.
Он је истакао да му је посебна част што има прилику да у јединственом дану за Србију пошаље поруке окупљања и једнства српског народа, учувања његовог идентитета и поноса.
"Срби су у прошлом вијеку били страдалнички народ, а овај нека буде вијек српске слободе", поручио је Додик.
Окупљенима у Орашцу обратио се предсједник Србије Александар Вучић.
"Данас је Сретење, велики дан, Дан државности наше Србије, дан када славимо Србију и одајемо почаст онима који су поставили темеље наше државности", рекао је предсједник Вучић.
Пламен из Орашца, нагласио је Вучић, освијетлио је пут не само Србима, већ свима који су живјели у ропству. Он је истакао да су се Срби окупили 1804. због љубави према слободи и правди, да су из тог разлога успјели да побиједе Отоманско царство и да су то двије "свете вриједности" које и данас окупљају Србе и које се прослављају.
"На Дан државности желим да кажем да јесте дугачак пут пред нама, подигли су планинске вијенце услова, али ми смо потомци оних људи који су се овдје прије 300 година окупљали и чела су нам високо и имамо да кажемо оно што је Ханибал рекао кад је кренуо на Рим: или ћемо наћи пут или ћемо га сами направити", рекао је Вучић.
Он је рекао да је захваљујући мудрој политици којој "нас је господар Милош учио", Србија данас јака и поштована земља у свијету.
"Идемо ка чланству у ЕУ, али градимо наша пријатељства са Русијом, Кином и другим земаљама свијета", рекао је Вучић.
Он је истакао да Србија мора да брине о свом потомству и да је тренутно највећи проблем са којим се суочава смањење броја становника.
"Можемо да изградимо фабрике и отворимо радна мјеста, правимо клиничке центре, мостове и спроведемо све могуће и немогуће реформе, али нам је све то џабе ако нема људи ни народа, ако овде у нашој јуначкој Шумадији буде све мање дјеце", рекао је Вучић.
Обиљежавању и одавању почасти су, осим великог броја грађана, присуствовали премијери Србије и Српске Ана Брнабић и Жељка Цвијановић, као и предсједник Скупштине Србије и Српске Маја Гојковић и Недељко Чубриловић, те министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, потпредсједник Скупштине Српске Ненад Стевандић, као и министри у Влади Србије, Војске Србије, те предсједник Српског народног вијећа из Хрватске Милорад Пуповац.
Прије почетка државне церемоније, патријарх српски Иринеј служио је литургију.
Вијенце на гроб вожду Карађорђу положили су Александар Вучић и Милорад Додик, a потом је услиједио умјетнички програм "Корак ка Европи".
Претходно је предсједник Српске уручио предсједнику Србије Орденом Републике Српске на огрлици.
Дан државности - Сретење, обиљежава се у Србији на дан када је у Крагујевцу 1835. усвојен први српски Устав - Сретењски устав који је практично означио и почетак стварања самосталне и независне државе.
Српска револуција, како ју је назвао њемачки историчар Леополд Ранке, започета је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена је деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донесена је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић.
Одлуци о подизању устанка претходила је сјеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најприје је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
Према ријечима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успјешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донесен први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењским, а који је био устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Дан државности Србије празнује се 15. и 16. фебруара, а поново је почео да се обиљежава од 2002. године.
ПОВЕЗАНЕ ВИЈЕСТИ:
Додик одликовао Вучића орденом Републике Српске на огрлици (ФОТО/ВИДЕО)
Јача подршка пројектима у Српској и српским срединама у Хрватској