Берлинале - све више политике, све мање умјетности
Фестивал је од самог почетка, од 1951. године, имао јасан задатак: посредовање и помирење - култура као неко ко гради мостове међу људима.
Стање у свијету се 1989. године радикално промијенило, ипак, етикета је остала.
Ако се два друга велика фестивала у Кану и Венецији могу базирати на умјетнички захтјевним ауторским филмовима, у Берлину слоган и даље гласи: овдје се ствара политика и показују се друштвено релевантни и политички важни филмове.
Готово свако издање Берлинског филмског фестивала има своју тему. Једном је то питање заштите животне средине, други пут финансијска криза, прије двије године била је то расправа о мигрантима, а ове године биће то сексуални скандал око Харви Ванштајна и његове посљедице.
Међутим, Фестивал годинама "стење" под тим теретом значења. Бројни стручњаци га због тога одавно критикују.
Берлинале, посебно такмичарски дио, приказује много филмова који су у умјетничком смислу безначајни и само преносе политичку поруку. Са умјетничком квалитетом филмова из Кана и Венеције - Берлински фестивал не може се такмичити.
Критичари, такође, кажу да су чак и фестивали као што су Торонто и Санденс, у међувремену, дошли на ниво Кана и Венеције, преноси "Дојче веле".
Програм Берлинала неминовно води ка фестивалу без профила, без концепта и изоштрености.
Расправа, која се води годинама, дотиче се основне тезе која постоји у свакој култури, а тиме и у одговарајућим културним манифестацијама:
Превише порука, превише моралног упирања прстом и превише добрих намјера штете умјетности.
То важи како за кинематографију, тако и за литературу, позориште, музику и, уопште, умјетност, истиче "Дојче веле".
Извор: Срна