САВЕЗ ЛОГОРАША РС-СНИМКА АРМИЈЕ БиХ ИЗ ЛОГОРА ЗА СРБЕ У ТРНОВУ

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић саопштио је да је тај савез дошао у посјед видео материјала снимљеног почетком рата за потребе Армије БиХ, на коме се види да је у Трнову постојао логор за Србе, међу којима је било и беба. Дукић није желио на конференцији за новинаре да открије када су дошли до тог видео материјала који је, како је рекао, доказ о ратним злочинима муслиманских снага у БиХ над српским цивилима. Милена Васић, једна од бивших заробљеница логора у Трнову, изјавила је да је заједно са своје троје дјеце и мужем била у том логору и да је преживјела муслиманску тортуру и мучење. "Заробљена сам у Ледићима и доведена у школу заједно с троје малољетне дјеце од којих је једно била беба. У једној просторији је било око 55 жена и дјеце међу којима је била и беба од четрдесет дана, а у другој је било око 50 мушкараца", рекла је Васићева. Видно потресена, рекла је да јој је муж од тортуре у логору после умро. Она је навела да је у то вријеме била приморана да каже у камеру како им је добро у логору, "да их пазе, да имају хране и свега што им треба", рекла је она и почела да плаче, говорећи да не може причати о детаљима живота у логору. Наводећи да је овај материјал прослијеђен правосудним органима БиХ, Дукић је подсетио да су предмети о страдању Срба предати суду у Хагу, као и тужилаштву у БиХ, истичући да се злочини над Србима не процесуирају. Дукић је рекао и да је током рата у Федерацији БиХ било 536 логора, у Хрватској више од 200, а да је око 20 логора било у Словенији. Он је изјавио да је Етхем Годињак, предратни начелник полиције у Трнову, један од оних који су починили те злочине над српским цивилима у том мјесту. ЋУРГУЗ: ИСТРАЈАТИ У ДОКАЗИВАЊУ ЗЛОЧИНА Предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Пантелија Ћургуз изјавио је данас да се мора истрајати у доказивању злочина над Србима у протеклом рату у БиХ, а нарочито на подручју Сарајева. Ћургуз је, реагујући на објављивање снимака злочина Армије БиХ у Трнову 1992. године, рекао да све институције у РС морају много више заједнички дјеловати у том правцу, да би се коначно разоткрила истина о протеклом рату у БиХ. "Друга страна о том питању има веома добро разрађену методологију. То се најбоље видјело на примјеру ратног члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића гдје су сви стали у његову заштиту", истакао је Ћургуз. ВЕЛИМИРОВИЋ: ТУЖИЛАШТВО НА ПОТЕЗУ Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић рекао је да Тужилаштво БиХ треба да анализира снимак злочина над српским цивилима у Трнову и упореди га са подацима који су му раније достављени, те да предузме одговарајуће кораке. "За Трново се зна ко су људи који су у љето 1992. године били у бошњачким јединицама Армије БиХ и Министарству унутрашњих послова (МУП). Ако има добре воље, а надам се да ће бити, Тужилаштво може врло брзо да анализира снимак и предузме одговарајуће кораке, који се одавно очекују", рекао је Велимировић новинарима у Бањалуци. Он је навео да су ти догађаји одавно у архиви Центра за истраживање ратних злочина у РС и да је МУП РС све предао надлежним органима, али да је изостало процесуирање и додао да сваки нови докази и снимак који говори да су почињени ратни злочини, односно да се види судбина страдалих, добродошао не само јавности, већ и Тужилаштву БиХ. ТУЖИЛАШТВО БиХ ЗНАЛО ЗА ДОКАЗЕ О ЗЛОЧИНИМА Тужилаштво БиХ обавијештено је више пута да Република Српска има аргументе да је у Трнову почињен ратни злочин над цивилним становништвом, рекао је руководилац Тима Републике Српске за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац. "Упозорали смо и на чињеницу да је више од 80 одсто убијених цивила српске националности ликвидирано на најсвирепији начин, клањем, дављењем, паљењем и слично, али очигледно да не постоји спремност у правосудним институцијама БиХ да се тај злочин процесуира", оцијенио је Кошарац.