Хоће ли Срби у Бриселу повући историјски потез који би могао да промијени све
- Нисам са Вучићем о томе разговарао, али ћу га замолити да не одваја питање статуса Републике Српске од питања Косова, рекао је Додик прије недјељу дана.
Јуче је то поновио: "Од Вучића тражим да на дневни ред уз Косово стави и Републику Српску. Ја га молим, могло то проћи у Бриселу или не", рекао је Додик.
Остала је непознаница да ли је у међувремену са Вучићем о томе разговарао, али је овога пута у прилог свом ставу навео неколико констатација.
Косово, за које се прије само неколико година вјеровало да је готова прича, предсједник Србије је успио да врати на дневни ред, што је потврдила и њемачка канцеларка Ангела Меркел, оцјеном да Њемачка јесте признала Косово, али да се ништа не може догодити без договора Београда и Приштине.
Србија и Република Српска су постале значајнији фактори него што су биле, а уз то, ово је најбољи период сарадње Републике Српске и Србије, оцијенио је Додик.
Другим ријечима, има довољно разлога да вјерује да је ово прави тренутак да и питање статуса РС буде отворено за међународним столом. Уосталом, Додик је октобра прошле године, у интервјуу за „Дојче веле“, прецизирао да на мапи Балкана, за 10 година, РС и сјевер Косова и Метохије види као дио Србије.
Он је том приликом рекао да ради на стварању политичког амбијента који је неопходан да то буде барем дијелом прихваћено и у окружењу и у Европи. Посебно је тада указао на то да у случају независног Косова, у случају да Београд на то пристане, исто право мора да постоји и за Републику Српску, која је посебан ентитет у БиХ.
Није то први пут да се питања Републике Српске и Косова и Метохије доводе у исти контекст.
Драгомир Анђелковић је један од аналитичара који вјерује да има простора за договор о територијалној подели Косова, као рјешењу за будућност, уколико се то питање веже за статус Републике Српске.
И актуелни шеф дипломатије Србије Ивица Дачић је као лични приједлог у августу прошле године изнио идеју о разграничењу.
Мишљења о везивању судбина РС и Косова било је и међу актерима у међународној заједници. Тако је прије годину дана бивши аналитичар америчке Националне безбједносне агенције Џон Шиндлер у „Њујорк обзерверу“, листу чији је власник Џаред Кушнер, зет и савјетник предсједника САД Доналда Трампа, оцијенио да „Запад мора да исправи грешке које је направио у југоисточној Европи, прије него што то уради Кремљ“.
Пошто је, како је објаснио, „велика Албанија“ неизбјежна, Република Српска треба да се придружи Србији, као што одавно жели. Будући да нико не може разумно да објасни зашто се комунистичке границе Србије могу мењати, а границе БиХ не могу, НАТО и ЕУ треба да зауставе то лицемјерје због ког Србија само додатно презире Запад, образложио је Шиндлер.
Такав је био и један од савјета стратега државне секретарке САД Хилари Клинтон, од којих је у вријеме док је била кандидат за предсједника, у јесен 2016. године, наручила израду плана за „финално рјешење Балкана“.
Званични став САД, поновљен крајем прошле године, у том питању је, наравно, остао непромијењен — не постоје паралеле између Републике Српске и Косова, а САД су у потпуности посвећене суверенитету и територијалном интегритету БиХ.
Аналитичар Бошко Козарски напомиње да је јасно да у дејтонској Босни и Херцеговини, која је подијељенија него прије ратова деведесетих, председник РС Додик већ дуги низ година ради на државности РС.
Повлачећи паралелу, гледајући како то Приштина све ради изван међународног права, односно Резолуције 1244 УН, потпуно је схватљива и Додикова жеља да се и прича о РС уведе у институције ЕУ, дакле ван УН, које надгледају спровођење Дејтонског споразума, каже Козарски за Спутњик.
Иако постоје идеје о везивању једног и другог питања, он је, ипак, склонији мишљењу да би у овом тренутку и даље требало то да се развија кроз два паралелна процеса, баш зато што је позиција Србије и РС данас боља него што је била прије осам-десет година. Поготово што, по његовој оцјени, Србија има добру позицију због Резолуције 1244 и Дејтонског споразума, јер је њихов гарант. Од тога, сматра он, не бисмо смјели да одступимо.
„Очигледно је велики притисак на све српске лидере у региону, и на Вучића и на Додика, како би се у кратком року ријешила питања која није могуће ријешити тако брзо и лако“, каже Козарски. Отуда и спекулације о везивању Косова и Метохије и РС у неком виду компензације — ако се одричемо једног, тражимо друго.
Саговорник Спутњика сматра да је, када је ријеч о статусу РС, извјесно да ће се у годинама, можда и деценијама пред нама, догађати одређене промјене у подијељеној БиХ. Он се нада да ће временом та питања бити ријешена без сукоба, договором.
Сликовита Додикова прича да од Кинеза никада нећете чути, „Тајван ће за годину дана бити наш“, али полако, стрпљиво, хоће за 70-80 година, управо указује, по мишљењу Козарског, на прави пут.
„Зато, не треба журити, као што Кина не жури. Наша позиција је данас боља него што је била и не значи да неће бити још боља за 20 година“, закључио је овај аналитичар.
Извор: Спутњик