Српска православна црква мијења свој устав
Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља, наводи београдски лист, који је имао увид у уставни текст.
Према приједлогу новог устава СПЦ, постојећих 13 епархија постаће митрополије, а нови устав највероватније ће бити усвојен на засиједању највишег црквеног тијела - Светог архијерејског сабора, средином маја. Рад на предлогу почео је још 2012. године, формирањем комисије за ревизију постојећег устава, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Овако уобличен текст постаће први цјеловити Устав Срспке цркве још од 1931. године.
Промјене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијом дијелом њене јурисдикције.
Најважније промјене у уставном тексту тиче се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса "апостолског жријеба" - насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата. Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућости предвиђена су црквена сједишта у Београду, или у Сремским Карловцима.
Нови устав СПЦ, према његовој радној верзји, спроводи у дјело и стару идеју подјеле Архиепископије београдско-карловачке, па ће у престоници тако бити основане двије нове епархије: Вождовачко-винчанска, са сједиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика сједети на Новом Београду.