Влада Српске: Подршка напорима у сфери европских интеграција
У шестом дијелу 19. извјештаја Републике Српске Савјету безбједности, под насловом "Република Српска подржава процес приступања БиХ Европској унији и наставља да спроводи реформе", наведено је да је кључни тест механизма координације његова примјена у давању одговора на Упитник Европске комисије.
"Ови одговори достављени су Европској комисији 28. фебруара 2018. године и означили су значајан корак БиХ на њеном путу ка чланству у Европској унији", наглашено је у овом документу.
Влада је у Извјештају истакла да Српска енергично ради на реализацији Европске агенде за европске интеграције, као и да је до краја 2017. године Влада у потпуности примијенила 58 од 78 мјера из Реформске агенде, док је увођење преосталих 20 мјера у току.
"Српска наставља реформе с циљем подстицања економског раста. Међу највишим приоритетима у 2018. години су реформе на смањењу оптерећења приватних фирми, укључујући укидање парафискалних намета и смањење трошкова рада", напомињу из Владе.
У Извјештају се истиче да је реформа Уставног суда БиХ од суштинског значаја за БиХ ако жели да постане држава са пуним суверенитетом и чланица Европске уније, као и да су званичници ЕУ јасно ставили до знања да БиХ не може постати чланица Уније све док у њеном Уставном суду сједе стране судије.
У документу се посебно наглашава чињеница да се наставља послушност Уставног суда БиХ према високом представнику.
Извјештај подсјећа да су на конференцији за штампу одржаној почетком априла, на питање зашто Суд још није донио одлуку по захтјеву о оцјени о уставности одређених дијелова Устава ФБиХ, судије Уставног суда БиХ објасниле да суд чека мишљење високог представника о овом питању прије него што донесе одлуку.
У тексту се указује на тадашњу изјаву предсједника Уставног суда БиХ Мирсада Ћемана, да је "у овом случају високи представник био законодавац, чак уставотворац и пошто је он то, а неспорно је да тако јесте, онда се њему даје прилика да даје мишљење".
"Сасвим је јасно да ни према Дејтонском споразуму, ни било ком другом правном инструменту високи представник нема никаква правна овлашћења да дјелује као `уставотворац`, нити да утиче на поступак и одлуке једног уставног суда од ког се с правом очекује да буде независан", став је Републике Српске.
У овом документу се наводи да је неприхватљиво да највиши правосудни ауторитет чија је обавеза да поштује и непристрасно тумачи Устав БиХ од високог представника тражи смјернице и правац дјеловања.
"Ове изјаве су признање да Уставним судом БиХ противправно управљају странци на челу са високим представником", истиче се у Извјештају.
Влада Српске у шестом дијелу Извјештаја напомиње да Устав БиХ даје овлашћење Парламентарној скупштини БиХ да донесе нови закон којим би се стране судије замијениле након истека петогодишњег периода од дана њиховог првог именовања, односно 1996. године.
"Све српске и хрватске политичке странке у БиХ уједињене су у подршци да се стране судије Уставног суда БиХ замијене држављанима БиХ. Дана 20. децембра 2016. године, лидери СНСД-а и ХДЗ-а, највеће српске и највеће хрватске странке у БиХ, најавили су да њихове странке заједнички припремају нови закон о Уставном суду", истакнуто је у документу.
У Извјештају се додаје и да СДА, нажалост, одбија реформу Уставног суда и доношење новог закона зато што не жели да раскине савез бивших челника СДА и страних чланова Суда који га контролишу.