Хитна сједница Владе Српске због доласка миграната; Институције БиХ неспремне

Незванично, сједници би требало да присуствују предсједник Републике Милорад Додик и Скупштине Недељко Чубриловић. Док је све више шаторских насеља избјеглица из Сирије и Авганистана, заједничке бх. институције за овај изазов су неспремне, став је предсједнице Владе.

Хоће ли и како БиХ реаговати, могло би се знати у уторак, након Савјета министара.

Неодговорност, јавашлук и неспособност– овако су институције БиХ реаговале и на много мање проблематична питања, каже, предсједница Владе.

С обзиром на то да се питањем повећаног прилива миграната, који, истиче, слободно може да се зове мигрантски талас, нико озбиљно не бави, каже, разлог за страх потпуно је оправдан.

"Кад чујете изјаве чланова Савјета министара да су ствари добро припремљене и организоване, а с друге стране видите масу миграната по парковима и улицама, и то све чак и без обезбјеђених чак и врећа за смеће, а камоли нечег другог, онда се питамо за шта су се припремале институције БиХ док су најављивале, а раде то већ неко вријеме, како је пред вратима БиХ 50.000 миграната", истакла је предсједница Владе Српске Жељка Цвијановић.

Док мигранти све више стижу, премијерка каже- БиХ за њих нема адекватан план о смјештају, контроли кретања, здравственом надзору и безбједности. Коментарисала је и најаву Брисела, да ће у случају мигрантске кризе Европска унија помоћи.

"Једина помоћ јесте да им отворе своје границе и распоређују их по својим земљама јер су се ови мигранти, као и сви прије тога, тамо запутили. Није њихов циљ да остану у БиХ већ да дођу до развијене Европе", навела је Цвијановићева.

Колико су бх. институције спремне видјело се и на примјеру сарајевског Новог Града, гдје су мигранти подигли шаторско насеље. Огранизоване доставе хране нема, па су чак и најмлађи препуштени доброј вољи мјештана.

"У БиХ остајем једну седмицу. Овдје се осјећам добро, људи нас воле. Људима овдје највише недостаје храна, опрема за бебе", рекао је Самир из Авганистана. 

И мјештани потврђују- мигранти су препушени сами себи, над њима нема контроле, нити им се помаже.

Суграђани кажу да им није баш свеједно када рано ујутро пролазе крај кампа, те да им смета присуство миграната.

Упркос ситуацији на терену, БиХ ништа не предузима. Још у априлу прошле године, за случај мигрантске кризе, формиран је План хитних мјера, али из њега је мало шта реализовано.

Као потенцијални смјештајни капацитети исписане су касарне у Бугојну, Семизовцу, Бањалуци, Калиновику и Сарајеву. Ипак, одговорне још нико није контактирао.

Из општине Калиновик, кажу, за мигранте немају мјеста, а захвати ли их талас који се најављује, посљедица ће бити гашење општине.

"Ми смо контактирали Владу и Влада нас и општи закључак је усвојен да не постоје услови за смјештај миграната у Републици Српској, а између осталог то се односи и на локацију касарне "Неретва" у Калиновику", истакла је Милева Комленовић начелница општине Калиновик.

Као потенцијално мјесто за смјештај миграната уписана је чак и касарна у бањалучком насељу Залужани, коју је као неперспективну војну имовину, град Бањалука додијелио МУП-у, који га је претворио у Центар за обуку. На помисао да ће мигранти у њихово насеље грађани негодују.

"Размишљам као грађанин Бањалуке и Мјесне заједнице Залужани, стварно, наш народ сигурно то не би прихватио", каже Радивоје Шушњар предсједник Мјесне заједнице Залужани.

Само од почетка године, Гранична полиција открила је више од 1.200 миграната, а у илегалном преласку спријечила готово 1.550. Према процјенама, чак 50.000 их је на вратима БиХ, а око три милиона на привременом мировању у Турској.

Пропусност границе и прилив миграната у уторак ће разматрати и Савјет министара, чији је министар безбједности Драган Мектић још 2015. тврдио да смо за мигрантску кризу спремни.

А јесмо ли данас, од њега нисмо успјечи сазнати, јер на телефонске позиве није одговарао.