latinica  ћирилица
16/05/2018 |  15:38 | Аутор: СРНА

Свједочења о затварању Срба у Орашју

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Марјан Ивановић рекао је да је војна полиција у три наврата долазила у село Бабина Греда да тражи оружје у српским кућама.
Суд и Тужилаштво БиХ - Фото: РТРС
Суд и Тужилаштво БиХФото: РТРС

"Покупили су неколико пушака `М-48` и аутомата. Након тога, 7. или 8. априла 1992. становници Букове Греде позвани су да дођу испред читаонице, гдје сам видио између 20 до 30 мјештана, неколико млађих, мени непознатих, полицајаца и наслагано оружје поред зида", испричао је Ивановић.

Свједок је рекао да се неколико дана касније по селу причало да неких људи из села нема, међу којима су Мићо Гаврић, Лазар Васиљевић, те Зоран и Жарко Максимовић.

"Не знам шта се десило, али сам чуо да нису живи и да су их неке екипе из радног вода покупиле на њиви и сахраниле у гробљу у Бабиној Греди. Жене су причале да су неки људи негдје одведени, а послије пар дана сам сазнао да су у школи у Доњој Махали", навео је Ивановић.

Према његовим ријечима, у селу су остала само три старца и неколико жена које су ноћу спавале код њега, његовог оца и брата јер су се, како је рекао, ту осјећале безбједније. Ту су биле око три седмице, а онда их је одвела војна полиција.

Свједок је потврдио да је био припадник хрватске војске и да је заједно са радним водовима, дезертерима и заробљеним Србима копао ровове и траншеје, те да је приликом радова видио када је рањен Лука Васиљевић.

Свједок Илија Максимовић рекао је да је са братом Ником заробљен 4. априла 1992. године и одведен у школу у Доњој Махали, а онда у кућу Пере Винцетића, одакле је њих десетак због гранатирања Орашја пребачено у атомско склониште.

По одвођењу у Средњошколски центар у Орашју, како је навео, затекли су мјештане Бабине Греде, са којима нису смјели да комуницирају.

"Добровољно сам ишао на копање ровова и 19. јуна сам са Луком Васиљевићем рањен на Видовицама. Пребачен сам у болницу у Жупању, гдје сам се лијечио, а након тога поново вратио у Средњошколски центар, из којег више нисам ишао на радове", додао је Максимовић.

У септембру је, каже, пребачен у школу у Махали одакле је два-три пута ишао на копање ровова на линију Матићи и Бок.

"У Доњу Махалу пребачено је још око 40 људи из Орашја, који су по потреби ишли на радове. У школу је 1993. године дошло око 60 српских цивила из Новог Града, Брода, Оџака, међу којима је било и жена. Упознао сам Милку и Росу из Новог Града, која ми се жалила да је полицајац са надимком Кеми малтретира", испричао је Максимовић.

Он је навео да је Кеми /оптужени Мирко Јурић/ према људима из Орашја био фер, али да је чуо да је тукао притворенике из Новог Града.

Јурићевом браниоцу је потврдио да му је Роса причала шта ју је Кеми тјерао да ради, те да сумња да би га данас могао препознати.

Свједок Нико Максимовић, који је заробљен заједно са братом Илијом, углавном је поновио братов исказ.

Он је посебно нагласио да му је оптужени Ђуро Матузовић у два наврата учинио услугу. Објаснио је Суду да га је Матузовић пустио да седам дана проведе код куће са породицом и тек рођеном кћерком, те да је седам дана био слободан да би се видио са члановима породице која је дошла из Вараждина.

Овај свједок је потврдио да је упознао полицајце Ракијицу /Мато Живковић/ и Кему, који га нису малтретирали.

За злочине у Орашју 1992. и 1993. године оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 23. маја.