Лидери ЕУ и земаља чланица дали пуну подршку европској перспективи Балкана
Након 15 година, Западни Балкан поново је тема лидера Европе. Тачно толико прошло је од солунског самита 2003. Као и тада и данас је Западна Европа потврдила недвосмислену подршку европској перспективи земаља регије. У 17 тачака усвојене Декларације, у првом плану је подршка.
"Европска унија поздравља заједничку посвећеност партнера Западног Балкана европским вриједностима и принципима и визији снажне, стабилне и уједињене Европе подупрете нашим историјским, културним и географским везама и нашим узајамним политичким, безбjедносним и економским интересима", стоји у Декларацији.
Оквирног датума у којем би земље регије могле приступити "породици европских народа", ипак нема. За БиХ нема ни датума почетка преговора. На самиту у Националној палати културе у Софији учествовала је и предсједница Владе Српске. Она је поздравила намјере Европске уније, јачање свијести о европској перспективи региона, али каже, овим самитом нисмо корак ближе Европи.
"Задовољна сам чињеницом да Европска унија препознала и ту потребу наше регије да подигнемо укупну конкурентност тиме што ћемо јачати нашу инфраструктуру. Вама је позунато да Европска унија издваја и промовише такав један велики, широки ангажман у цијелој регији што ће дефинитивно помоћи свим земљама подједнако, али и самој регији", истакла је Цвијановић.
Србија и Црна Гора самит могу посматрати много оптимистичније. Предсједник Европског парламента Антонио Тајани, најавио је да је иницијални договор о чланству те двије земље у Унији могуће постићи до 2025. године. Најављује финансијски пакет од 10 милијарди евра за инфраструктуру, али и упозорава на намјеру промјене ислама на Балкану у фундаменталистички, те на џихадисте у БиХ и другим земљама. За Србију, чији се предсједник Александар Вучић први обратио и на овом самиту, приоритет је Косово.
"Желим да вјерујем да ће Србија имати довољно снаге, уколико буде воље за компромисом на другој страни, да дођемо до рјешења за КиМ које ће бити прихватљиво за наше грађане. Даћемо све од себе и борити се, а да ли ћемо успјети – не зависи само од нас", рекао је Вучић.
На приче о проширењу Европске уније Француска ипак не гледа благонаклоно. Емануел Макрон каже да су приоритет реформе унутар Уније, а Француска тражи гаранције да нови кандидати испуњавају услове за чланство. За разлику од њих, Њемачка фокус ставља на мир и стабилност.
"Премијер Бугарске, Бојко Борисов, уложио је много напора у овај самит који је интересу свих нас. Очување мира и безбједности на Западном Балкану уз снажан економски развој је фокус због којег се ја радујем дискусији", изјавила је њемачка канцеларка Ангела Меркел.
И остали лидери махом су подржали стабилан и просперитетан Балкан. Предсједник Владе Словеније напоменуо је да би Брисел ка Балкану требало да остави мало више отворена врата. Његов хрватски колега је става да се на овај самит чекало превише дуго.
"Хрватска је домаћин самита 2020. године. Кроз овај догађај настојаћемо да креирамо систематски приступ и конкретну подршку земљама регије када је ријеч о испуњавању критеријума и уважавања заслуга, како бисмо до плана дошли у право вријеме", нагласио је хрватски премијер Андреј Пленковић.
Припреме за самит који се одржава на иницијативу бугарског предсједника Владе, Бојка Борисова, обиљежило је снажно противљење Шпаније учешћу Косова. За званичан Мадрид представљање Косова као државе је неприхватљиво, па њихов премијер, иако је захтјев дијелом испоштован, самиту није присуствовао.
Уз приче о миру и просперитету једини прави резултат самита, требало би да буду ниже цијене роминга између европских и земаља Западног Балкана.