latinica  ћирилица
12/06/2018 |  15:39 | Аутор: СРНА

Сјећањем на Aлексу Шантића обиљежен Дан библиотеке САНУ

У Српској академији наука и уметности /САНУ/ данас је обиљежен Дан библиотеке САНУ, посвећен ове године српском пјеснику Алекси Шантићу /1868-1924/.
САНУ - Фото: B92
САНУФото: B92

"Лијепо је, али можда још више мудро, везивати Дан библиотеке САНУ за имена великана без чијих исписаних редова или стихова библиотеке не би ни постојале, као што то данас чинимо са именом Алексе Шантића", рекао је предсједник САНУ Владимир Костић.

Он је на обиљежавању Дана библиотеке истакао да је Шантић био уклето и трагично везан неумољивим патријархалним назорима за родни Мостар који је ријетко напуштао, а и тада само да би му се убрзо вратио.

Говорећи о Шантићевом животу и раду у Мостару, Костић је рекао да је он припадао књижевном кругу око мостарског листа "Зора" који је покренуо са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.

Према његовим ријечима, стихове Шантићевих пјесама попут "Остајте овдје", "Што те нема", "Емина", "Хасанагиница", "Моја отаџбина", "Претпразничко вече"...зна више људи него што има оних који знају да их је Шантић испјевао.

"Не само због пјесме `Остајте овдје` налазим да је мишљење Миљенка Јерговића веома значајно: `Његово српство је било потпуно инклузивно. Укључивало је друкчије и различите, што из данашње перспективе делује готово па невјероватно и непостојеће у овим данашњим свијетовима и свијетовима ових данашњих расправних патриота`", рекао је Костић.

Он је напоменуо да, ако се лако уче и памте Шантићеви стихови, нешто теже иде са учењем његове горштачке херцеговачке отмености која се, како је навео, нажалост, до краја не да научити.

Управник библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић рекао је да се Дан те библиотеке, по обичају, посвећује неком од заслужних српских академика.

"У свом Мостару, око часописа `Зора` и познате библиотеке у којој су излазиле књиге водећих српских писаца, око `Гусала` и других српских друштава, крај православне цркве за коју се каже да је понајвећа међу Србима, блистао је и радошћу и стиховима, крајем 19. и на самом почетку прошлог вијека, са Дучићем, браћом Ћоровић и осталима, осамљени славуј са Неретве - Алекса Шантић", рекао је Вуксановић.

Дан библиотеке САНУ обиљежава се у знак сјећања на главно засједање Друштва српске словесности, када су први пут бирани нови чланови, а то друштво добило прве књиге.

То засједање почело је 11. јуна 1842. године, а настављено је три дана касније, када је, како је наведено у записнику засједања, наведено да је 14. јуна 1842. године, Друштво добило прве књиге.

Првих 14 књига поклонио је Димитрије Тирол, тадашњи писац, преводилац, управник темишварских српских школа и инспектор београдске Државне штампарије.

Библиотека САНУ је данас, како је у изјави новинарима навео Вуксановић, тихи океан чињеница у 1,5 милиона штампаних и електронских публикација".

Обухвата и податке о свим српским академицима који су бирани у претходних 177 година, центар за библиографске послове, велики број ријеткости на разним језицима, мноштво електронских страних часописа и књига.