Грубеша нема објашњења за неусвајање ревидиране стратегије
Он истиче да је свима потпуно јасно да је завршетак овог дугогодишњег процеса изузетно значајан за све у БиХ и да се, док то не буде окончано, не може ни помислити, а камоли тврдити да је БиХ земља владавине права и да је спремна за улазак у ЕУ када ни 23 године након окончања рата нису осуђени сви починиоци најтежих кривичних дјела, без обзира на њихову националност.
"Свакако да ће се у недостатку видног напретка када је ријеч о реформи правосуђа у БиХ такав потез сматрати недостатком жеље за успостављање владавине права и да ће лоше утицати на слику БиХ као земље кандидата за ЕУ", изјавио је Грубеша за Вечерњи лист, издање за БиХ.
Према његовом мишљењу, Европска комисија је свјесна колико је значајно да буде завршено процесуирање предмета ратних злочина и да је то једна од препрека на путу БиХ према успостављању високог степена повјерења у правосуђе.
Појашњава, да је на састанку структуралног дијалога о правосуђу 2. јула у Сарајеву између ЕУ и БиХ јасно стављено до знања да је владавина права, тачније реформа правосуђа, у сржи припреме мишљења ЕК о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ.
Очигледно је, како наводи, да је ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина од великог значаја за БиХ с обзиром на то да је поставила нове циљеве и методе који би до 2023. године требало да доведу до завршетка дугогодишњег процесуирања предмета ратних злочина и стављања тачке на овај болни дио историје БиХ.
"Познато је да политике, а и друштво у БиХ, имају подијељено мишљење када је ријеч о овој теми, па стога не изненађују разноразне квалификације о тој теми, попут оптужби да се процесуирања разликују у зависности од предмета и да се више потенцирају предмети гдје су извршиоци одређене националности", каже Грубеша.