X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
1411
12/07/2018 |  07:19 ⇒ 19:55 | Извор: РТРС

Обиљежене 143 године од почетка устанака у Херцеговини (ФОТО)

У Невесињу су данас обиљежене 143 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке".

Програм обиљежавања почео је служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Василија Острошког.

Служен је парастос и положени су вијенци код спомен-обиљежја у селу Крекови, гдје је прије 143 године подигнут Херцеговачки устанак против Отоманског царства. 

Обиљежавању 143 године од "Невесињске пушке", присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар породице, омладине и спорта Јасмина Давидовић, те остали представници републичких институција и општине Невесиње.

Обиљежавање 143 године од "Невесињске пушке" (Фото: РТРС)

Савановић је рекао да је у Првом и Другом свјетском рату, те деведесетих година прошлог вијека у БиХ страдало милион Срба, те поручио да је Република Српска једини гарант српског опстанка.

- Наше јединство политике, војске и народа обезбиједило је први пут западно од Дрине српску државу - Републику Српску која је једина гаранција да ћемо биолошки опстати. Сви који покушавају са политичким мешетарењима и позивањима на грађанска права, те злоупотребљавањем нечије трагедије, нека се не играју - Република Српска је крвљу плаћена - поручио је Савановић.

Истакао да је Република Српска историјска тежња српског народа да остане на овим просторима.

- Од доласка Срба на овај простор, од 9. вијека, многи су дали живот за слободу и правду. Нека живе Република Српска, Србија и српски народ. Једног дана да српски народ не буде раздвојен Дрином као границом, већ Дрином као ријеком на чијој лијевој и десној обали живи српски народ - поручио је Савановић.

Он је навео да је страдањима Срба кумовала и српска политика која је формирала Краљевину СХС, па Југославију, након чега је услиједило формирање НДХ у којој су Срби убијани на сваком кораку.

Савановић је истакао да је величина херцеговачких устанака 1875, 1882. и 1941. године то што су охрабрили српски народ и трасирали борбу против окупатора.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да је "Невесињска пушка" била почетак краја отоманске окупације.

- Херцеговцима никада није било тешко пролити крв за слободу, што се показало и у отаџбинском рату - навео је Милетић.

Обиљежавање 143 године од "Невесињске пушке" (Фото: РТРС)

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка Велике источне кризе.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи. Међутим, комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле овај дан за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

РТРС/СРНА