Шта крије православна богомоља у Херцеговини- ускоро почињу археолошка ископавања?

Црква Светог Илије везује се за 15. вијек на основу сачуваног натписа на каменом крсту, из 1494. године.

Археолози тврде да је много прије на том мјесту постојала богомоља, која је била тачка повезивања приморја и залеђа.

Ископавања почињу ускоро.

"Након ископавања ћемо добити више археолошких података о тој најстаријој грађевини. Према стилу грађења, можемо претпоставити да се ради о прероманичком периоду, од 9. - 11. вијека. Ранијим истраживањима, а што потврђују и мјештани који су уређивали околину, испод платоа и дијела цркве налазе се гробови", рекла је Ивана Грујић, директорица Музеја Херцеговине у Требињу.

Храм у Месарима, један од најстаријих на подручју Требиња, требало би да открије већи број историјских и других детаља.

"Прије него што се обнови црква, желимо да видимо шта нас овдје очекује у историјском смислу", каже Милош Ловрић, парох.

На основу камених громила, археолози претпостављају да је локалитет био и култно мјесто у предримском периоду. Сачувана је и некропола стећака.

"Један од стећака има украс – приказ распећа, што се везује за пријероманички период, а аналогни примјери истих су пронађени код Книна и Сиња", појашњава Ивана Грујић, директорица Музеја Херцеговине у Требињу.

Археолошка истраживања вршиће археолози Музеја Херцеговине у Требињу.

Услове за обнову цркве и сагласност за археолошка истраживања дао је Завод за заштиту културно - историјског и природног насљеђа Републике Српске.