X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
1411
08/10/2018 |  21:28 ⇒ 21:43 | Извор: sputniknews.com

"Референдум у Македонији и побједа Додика - два велика пораза Запада на Балкану"

За само недјељу дана пропаст референдума у Македонији и побједа Милорада Додика на изборима у БиХ свакако значе пораз Запада, али то још није довољно да би се балканско клатно окренуло на другу страну, пише Спутњик.
Референдум у Македонији (Фото: SPUTNIK/ДЕЈАН СИМИЋ) -
Референдум у Македонији (Фото: SPUTNIK/ДЕЈАН СИМИЋ)

Запад се баш упињао да фијаско "евроатлантског" референдума у Македонији крсти као побједу, али толику маштовитост у случају побједе Милорада Додика за српског члана Предсједништва БиХ тешко да ће показати. Напросто, још актуелни предсједник Републике Српске и лидер СНСД-а је, према званичним резултатима Централне изборне комисије, убједљиво иза себе оставио ривала Младена Иванића из СзП, у кога је Запад полагао велике наде, наводи Спутњик.

С обзиром на то колико је уложио у успјех опција које су се показале неуспјешним, и то све у размаку од недјељу дана, македонски референдум и општи избори у БиХ комотно би се могли сматрати поразом Запада. То је и оцјена Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду.

- Ово је прије свега пораз политике Брисела, политике ЕУ. Наравно, мислим на резултат референдума у Македонији, као и резултат избора у БиХ, односно посебно у Републици Српској. Друго, што је додатно поражавајуће по архитекте савремене Босне јесте и криза која постоји од раније, али је додатно наглашена са овим изборима, у односима између Хрвата и Бошњака - истиче Јанковић.

Он објашњава да је неуспјех доживио наглашени притисак ЕУ да се ствари на Балкану преуреде, да се, како каже, та сива зона коју чине Србија, Македонија, БиХ, па дјелимично и Албанија, иако је чланица НАТО-а, другачије прекомпонују, са становишта ЕУ и посебно Њемачке.

Јанковић подсјећа да је од почетка 2015. Њемачка била посебно заинтересована да управо на Балкану наглашено спроводи своју политику или да намеће политику ЕУ. Показало се, оцјена је Јанковића, да је управо ту доживјела највећи крах.

Уосталом, и данашњи медији, позивајући се на дипломатске изворе у Берлину, преносе да је пропаст референдума у Македонији уздрмао њемачку канцеларку Ангелу Меркел, као и да су њена страховања од исхода општих избора у БиХ, посебно оних у Републици Српској, била оправдана.

На питање у којој мјери је то и пораз САД, Јанковић указује да су оне дефинитивно заинтересоване да у НАТО утјерају све земље Балкана, што је политика НАТО-а, али и даље, очигледно, и политика САД.

- Све то је уздрмано референдумом у Македонији, донекле и резултатима у БиХ. Јасно је, докле год постоји политика која је усмјерена на сарадњу са Београдом, дакле сарадњу Србије и Републике Српске и њихову добру сарадњу са Руском Федерацијом, дотле нема ништа од политике заокруживања НАТО-а на балканском полуострву - закључује Јанковиц́.

У ком смјеру ће се даље кретати односи Запада и Балкана, или се то клатно које се љуљушка, а ни овога пута се није окренуло на страну Запада, може усмјерити ка другој страни? Да би се то догодило потребно је да се Русија још више него до сада усредсреди на Балкан, да бар парира улагањима Запада и у културној и у политичкој сфери, што до сада није био случај и због тога је Запад до сада побјеђивао, одговара Јанковић.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, сматра да су Американци, са којима није било озбиљних консултација за одржавање референдума, поново пустили Европљане да покажу своју немоћ у Македонији. Тако се, подсјећа он, десило након парламентарних избора када је рашомонијада трајала шест мјесеци и када нико од многобројних Европљана који су долазили у Скопље није успио да ријеши ту кризу, што је за пет дана успјело америчком чиновнику средњег ранга.

Он не сумња да ће Американци којима је чланство Македоније у НАТО-у битно, на томе радити и даље. Да ли кроз Собрање, усвајањем закона, што је, сматра он, вјероватније, или на ванредним изборима. Зато он референдум у Македонији не види као пораз Запада, за разлику од ситуације послије управо одржаних избора у БиХ.

- Мислим да је овај пораз Иванићевог Савеза за побједу нешто што сигурно није обрадовало ни ЕУ ни САД. То је нешто што иде наруку интересима Москве и то је више него јасно - каже Рајић.

Он, међутим, сумња да би то било довољно да преокрене политичко клатно на Балкану на руску страну.

- Нису ови избори донијели баш такву тектонску промјену у БиХ. Македонија за мене није донијела промјену јер они свакако настављају тим путем евроатлантских интеграција. Друга ствар би била да је Македонија одустала од НАТО-а. Онда бисмо то могли назвати драстичним промјенама које говоре да би дио региона могао кренути у неком другом правцу - оцјена је Рајића.

То би се, наводи он, могло десити ако пропадне гласање у Собрању, па дођу парламентарни избори који изазову нову кризу у Македонији. Много озбиљније политичке конфликте, а могуће и геополитички, геостратешки другачије заокрете у Скопљу, могуће је очекивати тек ако на власт у Макеоднији или Грчкој послије избора дођу они који би поништили споразум Ципраса и Заева о имену Македоније што би значило нову блокаду пријема у НАТО, објаснио је саговорник Спутњика.