X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
1411
11/10/2018 |  20:36 ⇒ 12/10/2018 | 15:10 | Извор: РТРС

Како ће изгледати десети сазив Народне скупштине Републике Српске?

У БиХ спроведени су још једни општи избори. Док Централна изборна комисија приводи крају пребројавање гласова, политичке странке у Републици Српској, које нису добиле очекивано повјерење грађана, не мире се са поразом - утјеху траже на улици!

На другој страни-побједничка коалиција, предвођена СНСД-ом, чека да ЦИК званично потврди резултате, како би почели преговоре о формирању власти.

Овако би требало да изгледа Народна скупштина Републике Српске. Оно што је већ извјесно јесте да ће у парламентарној сали сједити представници осам политичких партија. За једну странку више у односу на почетак прошлог сазива.

У скупштинске клупе умјесто Коалиције Домовина сједиће посланици Заједно за БиХ, а ватрено крштење имаће Уједињена Српска.

Партија настала након избора 2014. успјела је да пређе изборни цензус. Колико ће која странка да има посланика, у овом тренутку кад нема коначних резултата, тешко је израчунати у мандат, кажу статистичари.

Дарко Милуновић са Економског факултета у Бањалуци каже да од укупно 83 мандата, 63 су директни.

"Њих 20 је компензационих. Што се компензационих мандата тиче, они се добијају пропорционално у складу са преосталим бројем гласова, који нису подијељени кроз директне мандате. Зависи све од изборних јединица", истиче Милуновић.

Највише посланика и овај пут имаће Савез независних социјалдемократа. Сагласни су резултат није одскочио много у односу на 2014. годину, али констатују да су убједљиво испред свих. За Народну скупштину побједили су у седам од девет изборних јединица у Републици Српској.

У остале двије по броју гласова били су други. Довољно да већ праве планове за скупштинску већину.

"Остварили смо велику побједу са коалиционим партнерима и већ сад можемо да саставимо Владу, НСРС и то ћемо учинити након проглашења резултата", истакао је Милорад Додик предсједник СНСД-а.

Радован Ковачевић, портпарол СНСД каже да ће имати око 30 мандата и заједно са коалиционим партнерима  ДНС-ом, СП-ом и Уједињеном Српском требало би да имају више од 50 посланика.

Међутим, прије формирања већине, из СНСД-а најављују анализу предизборних активности појединаца из коалиционих парија. Акценат првенствено на ДНС-у.

Милорад Додик располаже са информацијама да су појединци из ДНС-а у Бањалуци и околини радили против против заједничких кандидата за Предсједништво БиХ и предсједника Српске. 

"О томе ћемо разговарати у наредним данима. Неки су радили директно, као овдје у Бањалуци против наших кандидата. Све ће то бити испитано и стављено у законске оквире. Све што није било у складу са законом, биће процесуирано. Ми никога нећемо штитити. Захваљујем се Марку Павићу на коректном односу, који је показивао у погледу изборне кампање, али неки његови мангупи су урадили неке ствари лоше. Ако Павић пристане да се одрекне тих људи, он је наш и даље коалициони партнер. Познајем га 20 година, али мислим да су га окупирали мангупи", рекао је Додик.

Лидер ДНС-а сматра да је Додик погрешно информисан и да у његовој странци нема "мангупа". Павић процјењује да је ријеч о нечем другом, али за сада не жели да говори о томе.

"Не могу рећи да нема појединаца који су можда на терену нешто радили, али глобално жао ми ј езбог такве оцјене, јер она вријеђа мене лично. Трудио сам се да дајемо пуну подршку нашим кандидатима. Ово није тачно и не могу се са тим помирити. Али ријешићемо то коалиционим споразумима", каже Павић.

Садашњи коалициони партнери Демократски народни савез и Социјалистичка партија на овим изборима остварили су бољи резузлтат. ДНС је у поређењу са изборима прије четири године поправио резултат за више од пет процената гласова. То би му требало донијети већи број посланичких мјеста. За разлику од прошлог сазива, овај пут готово је сигурно добијају двоцифрен број мандата.

"Дошао је резултат да за НСРС имамо 13 посланика, можда и 14", каже Павић.  

Петар Ђокић, предсједник СП-а рекао је да је њихова партија остварила шест директних мандата, од девет за НСРС, те два компензациона мандата.

СП за разлику од прошлих избора када је захваљујући значајном броју гласова једног њиховог кандидата успјела да уђе у Парламент, овај пут нема бригу за цензус.

А за цензус не треба да брине ни Српска демократска странка. Иако је друга у Републици Српској гледано процентуално и по броју мандата, највећи је губитник. Прије четири године када је у Скупштину ушла са 24 посланика, у будућем скупштинском саставу, имаће мање од 20 посланика.

Иако признаје резултат гласања за Парламент Српске, СДС не пропушта прилику да искористи познату паролу ко губи има право да се љути. Разлоге изборног краха руководство ове странке приоритетно не приписује себи.

Вукота Говедарица предсједник СДС-а истиче да није задовољан, али да је СДС прошао кроз много тога.

"Шта су све радили људи који воде ову земљу, морам признати да то само може да издржи СДС", рекао је Говедарица.

СДС-ови партнери из Савеза за промјене или побједе, нису незадовољни оствареним у изборној борби за посланичка мјеста. Једни су срећни због два до три процента бољег резултата, док су други задовољни да су задржали статус парламентарне странке.

Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а наводи да је странка остварила значајан помак и да ће имати преко 60.000 гласова за НСРС. 

За аналитичаре резултати избора за Народну скупштину очекивани.

Аналитичар Владе Симовић истиче да је неке анализи сам радио, те да је увидио да неће бити великих осцилација када је ријеч о изборним осцилацијама.

"Примјећен је пад СДС-а. Остали резултати су очекивани. СНСД је побједник ових избора", наводи Симовић.

И аналитичар Војислав Савић каже да када су у притању проценти гласова, ово је све мање, више очекивано, те како каже прати раније анкете.

"Овдје је једино видљив раст ДНС-а који је са 14 одсто премашио очекивања", истиче Савић.

Неки сматрају да су поједине партије добиле одређени број гласова не својом заслугом, већ захваљујући различитим околностима и грешкама владајућих.

"На који начин је дошло до ове девијације да једна група грађана гласа против, а не за било коју од опција, већ да гласа против власти. То треба да се анализира", каже Александар Врањеш, политички аналитичар.

Оно што је занимљиво и што се коси са свим правилима науке десило се на овим изборима, тврде статистичари. Анкете прије избора имале су одређени број оних који из ових или оних разлога нису били одлучили за кога да гласају. Њихови гласови на претходним изборима углавном су се пропорционално распоређивали по странкама. Ипак, то се овог пута није десило.

"Оно што је карактеристично за ове изборе, јесте да су СНСД и СДС остали на нивоу 32, 33, на 18,5, а комплетан контингент прелио се мањим партијама", сматра Милуновић. 

Симовић каже да је добар дио неодлучних бирача желио да избјегне поларизацију и да иде ка најснажнијој странци у болку власти и најснажнијој странци у блоку опозиције.

Прије избора статистика, а након избора математика. Када буде утврђено ко је колико мандата добио кренуће сабирање најмање до 42, што чини посланичку већину.

Ове године по свему судећи за неке тај број неће бити тешко достићи. Није искључено да ће у току сабирања код појединих бити и одузимања, али о томе вјероватно сљедећег мјесеца у неком новом прилогу.