Кинески предсједник званично отворио најдужи мост на свијету (ВИДЕО)
Мост повезује Хонгконг са Макаом, као и градом у Џухајем, на копну јужне провинције Гуангдонг.
Изградња је трајала девет година, а трошкови су износили око 20 милијарди долара.
Дио те саобраћајнице иде кроз тунел испод мора, чиме се бродовима омогућава несметани пролаз кроз делту Бисерне ријеке (Ђуђјан), срце кинеског производног сектора.
Ројтерс наводи да ће, са отварањем овог моста, који има велики економски и политички значај, вријеме путовања преко делте Бисерне ријеке са неколико сати свести на само 30 минута.
Овај мост представља физичку везу са Хонгкогом, финансијским центром Азије, над којим је Кина од Британије преузела контролу 1997. године уз гарантије да ће тај полуаутономни регион задржати свој правни и економски систем у наредних 50 година.
У тој инфраструктури дугој 55 км измјењују се дуг друмски мост који вијуга изнад вода делте Бисерне реке и подморски тунел. Мост је чак је 20 пута дужи од чувеног Голден Гате моста у Сан Францисцу, наводи Хина.
У цијелу грађевину је уграђено 400.000 тона челика (то је 60 пута више него што је уграђено у Ајфелов торањ), а на крају тунела који се налази под морем саграђена су и два вјештачка острва, од којих је сваки ојачан са 120 челичних цилиндара, високих 55 метара, широких 22 метра и тешких око 550 тона.
Мост ће се за саобраћај бити отворен у сриједу, дан након свечаног отварења. Уз то да ће обични грађани мост моћи прелазити тек након што затраже и добију посебну дозволу, док ће већину саобраћаја чинити камиони који превозе терет и посебни аутобуси. Возила јавног превоза преко њега неће саобраћати, пише Гардијан. Такође, будући да се у Хонг Конгу и Макауу вози на лијевој страни пута, а у остатку Кине на десној, возачи из бивших британских колонија мораће се прилагодити већини те ће преко моста возити на десној страни.
Иначе, изградњу моста која је почела 2009. обиљежили су прекорачење рокова, пробијање буџета, оптужнице за корупцију и погибије радника. Власти очекују да ће ово градитељско чудо подстаћи трговину захваљујући приближавању две обала тјеснаца. Међутим, противници пројекта у Хонг Конгу виде га као покушај Пекинга да учврсти власт у бившој британској колонији која на папиру има широку аутономију захваљујући начелу "Једна земља, два система" примијењеном код њеног повратка под кинеску власт 1997.