Привреда Српске у успону, великани спремни да улажу у област енергетике

"Улога Министарства индустрије, енергетике и рударства у реализацији мјера из економске политике која је усвајана сваке године била је да допринесе расту привредних активности и у томе смо у потпуности успјели. Нашим активностима смо допринијели да буду реализовани сви плански документи Владе и Народне скупштине Српске", истакао је Ђокић у интервјуу Срни.

Говорећи о сектору енергетике, Ђокић је нагласио да је у протекле четири године изграђена и пуштена у рад 21 мала хидроелектрана укупне инсталисане снаге 71 мегават.

"Изградњом малих хидроелектрана остварили смо низ ефеката. Повећан је обим инвестиција, ангажован је велики број радника на изградњи тих објеката, омогућено трајно запошљавање значајног броја радника, побољшан енергетски биланс Српске, а на тај начин смо и промовисали Републику као стабилно инвестиционо подручје", каже Ђокић.

Он је додао да је у изградњи још 15 малих хидроелектрана и за очекивати је да за најкасније двије и по године све буду завршене.

"На сједници Владе ћемо донијети одлуку о поништењу уговора са концесионарима за изградњу малих хидроелектрана. Желимо да уозбиљимо све оне који су носиоци концесије и да им дамо до знања да морају одговорно да извршавају уговорне обавезе, а ако не извршавају уговори морају бити раскинути и концесије додијељене другима који су заинтересовани", изјавио је Ђокић.

Он је подсјетио да је у овом мандату Владе Српске пуштена у рад и Термоелектрана "Станари", гдје је вриједност инвестиције око милијарду КМ.

"Тамо је запослено више од 1.000 радника, а кроз концесионе и друге накнаде годишње се у буџет слива око девет милиона КМ", истакао је Ђокић.

Према његовим ријечима, започети су и други велики енергетски пројекти које реализују Република и "Електропривреда Републике Српске".

"Један од њих је хидроелектрана "Дабар" у којем је реализована скоро четвртина планиране инвестиције вриједне око 352 милиона КМ. Отворен је јавни поступак за избор партнера са којим ћемо уговорити финансирање и извођење преосталог дијела радова. Ускоро треба да започну активности које се тичу изградње хидроелектрана "Невесиње" и "Билећа", које са хидроелектраном "Дабар" чине систем "Горњи хоризонти". Све би требало да буде окончано изградњом хидроелектране "Дубровник 2" у сарадњи са Хрватском", нагласио је Ђокић.

Он је додао да је у завршној фази и припрема за расписивање јавног позива за избор партнера за изградњу хидроелектране "Бук бијела", а вриједност те инвестиције је око 200 милиона евра.

"Послије скоро 40 година приче да ће у горњем току ријеке Дрине бити грађене хидроелектране, са `Бук бијелом` то постаје реалност. Ушли смо и у активност да заједно са Србијом у горњем току Дрине изградимо и хидроелектране `Фоча` и `Паунци`. Тиме показујемо приврженост заједничком раду и развоју Српске и Србије", рекао је Ђокић.

Према његовим ријечима, у овом четворогодишпњем мандату Владе сваке године је остварен раст индустријске производње.

"Њено учешће у бруто домаћем производу /БДП/ је повећано са седам до осам одсто прије неколико година на 11,6 или 11,8 одсто. Повећан је број предузећа у индсустријском сектору, вриједност њихове производње, вриједност извоза, а прерађивачка индустрија је достигла рекордну стопу покривености увоза извозом од 75,4 одсто. Посебно се истиче производња намјештаја гдје је покривеност увоза извозом 478 одсто", каже Ђокић.

Према његовим ријечима, ријешено је питање подршке прерађивачкој индустрији и то је утицало на позитивну вриједност БДП-а који је 2015. године растао по годишњој стопи од 2,6 одсто, а 2016, 2017. и у првим мјесецима 2018. године по 3,1 одсто.

"То је достигнуће који би жељеле и много развијеније и суверене државе. Српска се издваја у региону по вриједности раста БДП-а. Његова укупна вриједност је прошле године била око 10,080 милијарди КМ. У свакој од претходне четири године смо имали раст броја запослених у сектору индустрије, енергетике и рударства", истакао је Ђокић.

Он је напоменуо да је дата подршка предузећима некадашње намјенске индустрије као што су "Орао" из Бијељине и "Космос" из Бањалуке.

"`Орао` тек чека свијетла будућност када окончамо процес стицања лиценце за ремонт хеликоптерских мотора, а њихова амбиција је да добију и лиценцу за ремонт авио-мотора `мигова`. Мој мандат је почео штрајком у `Космосу`, а завршава његовим стабилним пословањем. `Космос` је прошле и у првих шест мјесеци ове године остварио добит која је једнака приходу у неким ранијим годинама", нагласио је Ђокић.

Подсјетио је да су ријешени огромни проблеми у неким државним предузећима која је Влада куповала у стечајном поступку.

"Ријешили смо питање `Фамоса` у Источном Сарајеву који сада има стотињак радника, успјешно смо приватизовали предузеће `Нова Борја` у Теслићу којем је пријетио нестанак, `Зрак` из Теслића смо заједно са партнером из Србије спасили из стечаја, `Нову Романију` са Сокоца смо сачували од пропасти и пронашли стратешког партнера, а подигли смо из понора и Фабрику мотора специјалне намјене из Пала. Сачували смо и предузећа из области индустрије текстила као што су `Битекс` у Билећи и `Новотекс` у Требињу", рекао је Ђокић.

Он је истакао да је најважнији смјер за поменутих неколико предузећа сарадња са Министарством одбране Србије.

"У њу су укључени `Орао`, `Космос`, Фабрика мотора специјалне намјене и `Зрак`. Ми смо спремни чак да говоримо и о њиховом уласку у капитал тих предузећа, али то је активност која слиједи у наредних неколико мјесеци", каже Ђокић.

Говорећи о плановима, Ђокић је истакао да мора бити настављена реиндустријализација и окончана приватизација у предузећима у којима није извршена власничка трансформација.

"Таквих предузећа нема много, али то морамо завршити или успоставити дугорочну партнерску сарадњу као што смо учинили у неколико предузећа некадашње намјенске индустрије. Морамо развијати и предузетништво и подстицати предузећа да прелазе у више фазе прераде. То морамо чинити једним дијелом кроз прописе као што смо урадили повећањем неопорезивог дијела плате чиме смо привреди оставили 84 милиона КМ годишње. Желимо да се дио тих средстава прелије и на плате радника што се већ и десило", рекао је Ђокић.

Према његовим ријечима, за даљи раст привреде је неопходно побољшати сарадњу са локалним заједницама, првенствено кроз наставак изградње пословних зона за нове инвеститоре.

"Најквалитетнији облик инвестиција које можемо очекивати су од домаћих инвеститора и морамо дати подстицај домаћим компанијама да инвестирају у свој развој. Српска се неће моћи развијати само на подстицању развоја малих и средњих предузећа. Морамо тежити преласку што већег броја предузећа из малих у средња, односно из средњих у велика и радити на обједињавању пословних активности и стварању конзорцијума за наступ на страним тржиштима", каже Ђокић.

Он је истакао да Српска неће у потпуности успјети ако не буде значајније привукла и иностране инвеститоре, али је за њихов долазак веома важно стварање стабилног политичког амбијента, стабилних услова за пословање и промјена имиџа Републике Српске и њене привреде у свијету.

"У протекле четири године сам се много трудио да радим на промјени тог имиџа и успјели смо о томе. Али, врло тешко је када имамо два нивоа власти. На једном имамо реалну, отворену и искрену причу каква је била у Српској, а на другом кроз институције БиХ неискрену и која је увијек полазила од тога да према нама треба ићи са притисцима и да ово још није уређено и стабилно подручје. Ту су лошу улогу имали и странци који овдје раде кроз мисије и амбасаде јер се не труде да нам помогну да промијенимо имиџ о нашој земљи, иако стање није тако тешко да би по свијету ширили забринутост над овом земљом", рекао је Ђокић.

Говорећи о кориштењу природних ресурса Српске, Ђокић је навео да је у свим областима забиљежен тренд раста када је ријеч о концесионим активностима, а посебно у енергетици.

"Остварили смо завидне приходе од концесионих накнада и задовољан сам ефектима које смо постигли. Предстоји нам додатно законско уређивање ове области и очекујем да ћемо већ наредне године говорити о новом закону о концесијама. Увјерен сам да можемо напредовати у кориштењу природних ресурса", закључио је Ђокић.