Тегелтија: Усвајање Нацрта буџета у наредних седам дана

Тегелтија је рекао да ће истовремено бити усвојен и програм економских реформи и закон о извршењу буџета за наредну годину, након чега ће сви ови кључни документи бити упућени у парламентарну процедуру.

Он је након састанка са члановима Фискалног савјета Српске рекао да Српска има политички и сваки други капацитет да на вријеме или до краја године усвоји кључне документе за 2019. годину, иако због одржавања избора није испоштован редовни рок да се то уради до 15. октобра.

Министар финансија је рекао да нови сазив Владе Српске након усвајања ових докумената може да мијења оно што сматра да треба да промијени и дефинише нове политике, те да то у форми приједлога упути у процедуру усвајања у Народној скупштини.

Тегелтија је рекао да је процјена да ће БДП у Српској у наредној години расти за 3,7 одсто, што ће опредјељивати све друге политике.

Он је поручио да ће сви порески приходи имати позитиван тренд и стопу раста изузев пореза на доходак, гдје ће губитак бити око 50 милиона због овогодишњег повећања неопорезивог дијела дохотка, чиме је омогућено повећање плата радницима.

"Буџет Српске ће имати раст од 21,4 милиона КМ. Наши планирани изворни приходи су 2,779 милијарди КМ, а у 2018. години смо имали 2,75 милијарди КМ", навео је Тегелтија.

Према његовим ријечима, укупни буџетски расходи биће мањи за 196,8 милиона КМ јер је планирани нацрт буџет Српске за 2019. годину 3,227 милијарди КМ, а ребалансирани буџет у 2018. години 3,424 милијарде КМ.

"Доминантно смањење биће резултат смањења издатака за отплату дугова. За отплату дуга у овој години планиран је 751 милион КМ, а у 2019. години је процијењено да ће требати 487 милиона или 264,2 милиона мање", рекао је Тегелтија.

Коментаришући планирани раст прихода на основу личних примања, он је рекао да ће плате запослених у високом образовању бити повећане за осам одсто у наредној години, због чега ће знатније доћи до раста средстава потребних за бруто плате.

"До раста ће довести и издвајања за пензијско осигурање јер смо два пута усклађивали раст пензија у овој години. За овај ниво пензија у наредној години биће потребно 40 милиона КМ више него у 2018. Када је ријеч о позицији која се тиче трансфера, биће потребно нешто више од 17 милиона КМ за Фонд дјечје заштите, односно за накнаде за незапослене породиље", навео је Тегелтија.

Он је, сумирајући приходе и расходе, рекао да је буџетски суфицит планиран на нивоу од 65,5 милиона КМ.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је, поводом најава да би у наредној години могло доћи до повећања просјечне плате у Српској на 1.000 КМ, да је кључно питање позиција раста минималне плате оних који раде најједноставније и најтеже послове у реалном сектору, односно радника у индустрији.

"Просјечну плату лако повећате повећавајући плате оних који имају највеће плате. С друге стране, растом минималних плата ријешиће се многи проблеми без обзира колико ће номинално износити просјечна плата", рекао је данас Тегелтија новинарима у Бањалуци.

Он је навео да је много боље да просјечна плата расте спорије, а да су индустријским радницима повећане плате, јер без тога нема производње, нити било ког другог позитивног кретања.

"Боље је то него да повећавамо плате у јавном или финансијском сектору", објаснио је Тегелтија и додао да је то његов лични став, док ће нове политике у тој области бити обавеза нове владе и парламента.

Говорећи о најавама неке нове свјетске економске кризе, Тегелтија је рекао да би за Српску на том плану могао да буде опасан раст цијена енергената и нафте.

"То би ланчано могло да изазове многе проблеме, а проблем може бити пад привредног кретања у Еврозони, јер су Њемачка и Италија наши најзначајнији економски и спољнотрговински партнери", рекао је Тегелтија.

Он је, подсјећајући на претходну економску кризу, додао да је финансијски сектор Српске данас знатно стабилнији и уређенији, због чега би лакше поднио финансијску кризу.

Тегелтија је, коментаришући најаве да би наредне године могло доћи до повећања ПДВ-а са 17 на 19 одсто, подсјетио да је 2015. године кроз Реформску агенду дефинисан став Српске о томе да ли би требало да расте тај порез и како, те која је намјена средстава од његовог раста.

"То треба процјењивати по томе како се креће инфлација, цијене основних животних намирница на свјетском тржишту... Рекао сам да смо нове политике оставили новој влади Српске и парламенту и о томе се нећемо изјашњавати", рекао је Тегелтија.