У бихаћкој регији откривено 66 дјеце миграната без пратње родитеља
Тренутно је више од 190 дјеце смјештено у овим прихватним центрима, те 102 у избјегличко-прихватном центру Салаковац код Мостара.
Боровчева је изнијела податке Службе за послове са странцима, према којима је међу више од 20.000 миграната откривених у БиХ евидентирано више од 500 дјеце.
Заштита права дјеце као најугроженије категорије миграната била је тема данашњег састанка који су Боровчева и кантонални министар здравства, рада и социјалне политике Хазим Капић одржали са представницима институција, те домаћих и међународних организација које су укључене у активности у вези са повећаним приливом миграната и њиховим транзитом кроз БиХ.
На овом састанку је као највећи проблем истакнуто да је питање јавног здравља својеврсно безбједносно питање, односно да је приоритет у даљем дјеловању обезбјеђивање квалитетне здравствене заштите миграната, као и домицилног становништва, саопштено је из Министарства за људска права и избјеглице БиХ.
Посебна забринутост исказана је због лоших услова у Трнови, кампу и Борићима, одакле су измјештене све породице са дјецом и дјеца без пратње.
До сада је 19.313 миграната изразило намјеру за подношење захтјева за азил у БиХ, а поднесено је 1.310 захтјева за азил у којима је евидентирано и 306 малољетника, од чега њих пет без пратње родитеља.
На састанцима је наглашено да је потребно омогућити додатне смјештајне капацитете и регистрацију миграната како би се дошло до прецизнијих података и о најугроженијим категоријама као што су дјеца.
"Свјесни смо ризика да су ова дјеца више од друге изложена пријетњи сексуалног искориштавања, трговини људима и другим облицима насиља. Управо због тога и инсистирамо на поштивању Конвенције УН о правима дјетета која предвиђа једнак третман и заштиту дјеце без обзира на њихов статус, а евидетирање дјеце миграната је предуслов за њихову заштиту", навела је Боровчева.
Она је истакла да проблематика повећаног прилива и транзита миграната није проблем само Унско-санског кантона, него цијеле БиХ, наглашавајући да је управо с циљем смањења притиска на бихаћку регију готово 1.000 миграната смјештено у избјегличко-прихватни центар Салаковац, азилантски центар у Делијашу, имиграциони центар у Источном Сарајеву и бившу касарну Ушивак код Сарајева.
На састанку је наглашено да систем успостављен у Салаковцу може служити као добар модел за дјеловање осталих центара, нарочито оних у које се смјештају угрожене категорије - породице са дјецом, стара и изнемогла лица.
У Салаковцу је, осим условног смјештаја и редовне исхране на бази три оброка, обезбијеђена и примарна здравствена заштита, вакцинација 35 дјеце, организован неформалан вид образовања кроз учење језика, креиран је кутак за дјецу.
Састанку су присуствовали представници Службе за послове са странцима, Међународне организације за миграције, Свјетске здравствене организације, Уницефа, УНХЦР-а, УНФПА, Генералне дирекције за европску цивилну заштиту и хуманитарну помоћ, федералног Министарства здравства, завода здравственог осигурања, центара за социјални рад, домова здравља, те кантоналне болнице.