Маљевац: Криза привремено окончана - притисак миграната се појачава

Европска унија је, прије неколико дана, дозначила више од седам милиона евра помоћи Босни и Херцеговини за управљање мигрантском кризом, а та средства биће искоришћена углавном за проширење смјештајних капацитета, обезбјеђивање воде и хране, хигијенских потрепштина и слично. Није тешко закључити да је намјера стварање услова за њихов дуготрајнији боравак на територији БиХ. И све више миграната, спријечени да наставе пут на запад Европе, нема ништа против останка.

Сљедећи корак биће интеграција миграната у домаће друштво, сматра академик Зоран Милошевић. Упозорава, међутим, тешко је предвидјети какве ће то посљедице оставити.

- Задесиће нас да имамо ново становиштво које није поријеклом са овог простора, које има сасвим другачију културу и да ће њихова интеграција заправо бити не њихова интеграција, већ наша интеграција у њихово друштво, сматра он.

И демографи сматрају да ће мигрантски талас бити настављен и да ће притисак на земље које граниче са Европском унијом само јачати . Упозоравају да ће Босна и Херцеговина имати улогу полупросуне мембране и да ће Европска унија, због својих демографских проблема, вјероватно и примити дио миграната, али ће велики број остати заглављен на овим просторима.

Њихова интеграција, кажу, може бити једно од рјешења, али признају да ће то, због великих културолошких разлика бити веома тежак процес. У прилог овим тврдњама је и податак да су, само на подручју Унско-санског кантона, мигранти већ починили око 250 кривичних дјела на штету домаћих становника.

- Знате и сами да интеграција миграната не иде нигдје једноставно, чак ни у најразвијенијим економијама, напротив, имате све више примјера супротних. Пуно ствари, паралелних, ће бити ту које нису позитивне, али очигледно је да такав правац размишљања и потези оних који доносе одлуке, говоре да алтернативе очигледно нема у наредном периоду, нагласио је Владимир Никитовић, демограф.

Исход миграција зависиће од тога да ли ће Европа преузети одговорност за неуспјешну интеграцију доброг дијела имиграната, или ће, у страху од несупјеха и даље затварати своје границе, али и од мотива, спремности и способности миграната да, уз прилику за нови почетак, прихвате темељне вриједности на којима Европа почива, сматрају демографи.

Конкретно рјешње још се не назире, ни када је ријеч о Европској унији, а посебно БиХ.